Vilna

Mars sa obala Njemena do Vilne je bio mnogo tezi 
nego sto smo ocekivali. Vrijeme je ili bilo 
prevruce, ili previse kisovito; kisa bi pretvorila
nekvalitetne puteve u blatnjave staze, da je bilo 
nemoguce kretati se. Konji su poceli da umiru u 
stotinama.
Nekoliko mostova na putu nisu mogli da izdrze
teret, pa su se srusili.
Svaki vojnik je nosio svoje sledovanje za cetiri
dana, ali su sve porcije potrosene tokom prvog 
dana zbog nedostatka discipline. Uz put nije bilo
nikakvih izvora hrane za izgladnjele vojnike. 
Bunari su bili zagadjeni mrtvim konjima ubacenim 
od strane Rusa. Stoka je tesko drzala korak sa 
armijom buduci da zivotinje nisu navikle na 
prelazenje 15 milja za 6 do 7 sati. Beskrajna 
vrucina koja je pratila oluje je osusila staze 
ali je ubrzo pretvorila blatnjave puteve u oblake
prasine koji su takodje ometali vojsku. Vilna je 
osvojena 28. juna 1812., ali nije pruzila nista
armiji. Ono sto nije unisteno od strane Rusa, 
potroseno je u jednom danu. Napoleon je predugo 
ostao u Vilni (od 28.juna do 16. jula).