Vila -Robie House- u Chicagu, podignuta 1909., pruza najzreliji oblik wrightovske arhitekture iz predratnog doba, kako u pogledu rasporedjivanja unutrasnjih prostorija tako i u spoljasnjem oblikovanju obekata. Pokrenutost glavnih jedinica osnove - dinamicnost - odvija se oko svog tezista u kome su  usredsredjeni dimljaci, kamini i unutrasnja stepenista. Oko ovog jezgra grupisu se glavne prostorije. Stepeniste je intimno ugradjeno u sklop prostorija. Spoljna plastika zgrade je obradjena u vidu mocnih vodoravnih poteza u jednom i kao protuteza u drugom pravcu. Horizontalni potezi su naglaseni jos jako isturenim strehama, koje zasenjuju prozore. Potpornjaci su povuceni unazasd. Time je izrazen nov, unutrasnji napon stvaralacke snage u vidu nove vrste prostorne energije. Vertikalna ritmizacija postignuta jednakom podelom prozorskih nizova podredjenog je znacaja u igri celine.

Ulaz u kucu nije nametljiv ni narocito naglasen. Arhitekturi ove kuce su neposredno podlegali u Evropi formalisti, koji su vence i strehe nasadjivali na svoje obekte gde treba i ne treba, bez one wrightovske promisljenosti i organske zakonitosti kompozicije.

BACK