Prilike u Crnoj Gori za sve vreme vlade vladike Petra I bile su neobično teške, a on sam nije bio dovoljno jak i energičan da utiče na njih i da upravlja njima. U zemlji su vladali nesloga i razdor, koji je prelazio u anarhiju. Uskoro posle Petrovog dolaska na upravu, Turci su udarili na Crnu Goru, savladali nesložne Crnogorce, prodrli u zemlju i spalili manastir na Cetinju. U ratu Austrije i Rusije protiv Turske, Crna Gora je takođe učestvovala, i Crnogorci su odbili sa uspehom nekoliko puta turske napade. Za vreme Napoleonovih ratova Crnogorci su, kao saveznici francuskih neprijatelja, zauzeli bili Boku Kotorsku, ali su je morali ustupiti Austriji. Zbog tih stalnih ratova Crna Gora je ekonomski bila sasvim iscrpljena. Uz to su plemenski razdori slabili zemlju, a sem toga pitanje vlasti još uvek nije bilo potpuno rešeno, jer su gubernaduri imali u zemlji još uvek Jak položaj i jakog uticaja, i takmičili se u tom pogledu sa vladikama. Stoga je postojao jak antagonizam između vladika, koji su sebi sve više prisvajali i svetovnu vlast, i gubernadura, koji su hteli da svoj položaj održe, utvrde i prošire. Petar I, posle ogorčene borbe, koja je počela još za njegovih prethodnika, uspeo je da znatno pokoleba gubernadursku vlast, i da utvrdi vlast vladika u državi i u svetovnim stvarima. Petar I razvio je, međutim, živ rad i u drugim pravcima. On je uopšte radio na tome da Crnu Goru izvede iz srednjevekovnog patriarhalnog stanja i da u njoj zavede uređenje modernih država. Pre svega, on se trudio da ustanovi u zemlji pravosuđe i administraciju. Zbog toga je na narodnoj skupštini donesen Zakonik. Zatim se trudio da podigne prosvetu u zemlji, a zaveo je i porez, kojeg dotle nije bilo. Ali, sve te reforme zavođene su sporo i teško, i narod im se opirao često sa oružjem u ruci. Rad na podizanju drušva na ovako niskom stupnju kulture bio je neobično težak. a Petar je pod pritiskom teškog zadatka mnogo patio i često je razočaran dolazio do očajanja. Petar I bio je dobar i iskren patriot, pošten čovek i pravi hrišćanin; ali, u onim prilikama i u onoj sredini nije mogao učiniti ni blizu onoliko koliko je želeo, i on je bez vlasti i autoriteta, uvek morao moliti tamo gde se samo naredbama eventualno moglo nešto postići. Kao čovek i sveštenik, Petar je bio duboko poštovan od svih; ali, kao vladara niko ga nije slušao.