Petar II, najveći pesnik naš, spada i među najvažnije vladare u našoj istoriji. Mada je došao veoma mlad na upravu, on je odmah uhvatio čvrstu vlast, i od prvog dana osetilo se u Crnoj Gori da je na vladu došao čovek koji zna šta hoće i koji ima i volje i energije i talenta da to što hoće i izvede. Stasit i lep, plemenita srca i osećajne duše, Petar je bio čovek bistar i dubokog uma. Mnogim putovanjima on je znatno proširio svoje znanje, a svoju filosofiju života formirao je pod uticajem pozitivnih nauka. Mada je bio pesnik, mada mu je sentimentalan nacionalizam ponekad mutio bistar pogled na prilike,  on je bio realan političar. Odmah po dolasku na presto, Petar je svršio pitanje gubernadurstva. Gubernadur Vukeša Radonjić mislio je da će posle smrti Petra I uspeti da suzbije maldog i neiskusnog njegovog naslednika i da će on kao gubernadur zameniti vladike. Ali, on se prevario u računu. Petar II pustio ga je da uđe u pregovore sa austriskim vlastima, pa ga je onda optužio, te on bude zbog toga osuđen na smrt, a gubernadurstvo ukinuto. Time je bilo definitivno skinuto sa dnevnog reda i jedno od najvažnijih unutrašnjih pitanja u Crnoj Gori, koje je izazivalo stalne sukobe i trzavice i kočilo napredak i državnom i narodnom razvitku. U doba kada je Petar II došao na vladu, u celoj Turskoj vladalo je silno vrenje i na sve strane vođene su borbe protiv centralne vlasti, tako da je moglo izgledati da je Turska neposredno pred raspadanjem i propašću. U nadi da će se to i dogoditi, i Petar se umešao u te borbe. Ali, Turska je bila još uvek jača no što su to svi pretpostavljali, i pogrešna politička kombinacija Petra II svršila se potpunim neuspehom. Uz pitanje spoljnje politike Petar se intensivno bavio i pitanjem unutrašnjeg uređenja. On je obrazovao sud i uskoro posle toga senat ili veliki sud, zatim je uveo uredno naplaćivanje poreza, podigao je prvu školu u Crnoj Gori i osnovao štampariju. Po savetu ruske vlade Petar je pokušao da utvrdi trajan mir sa Turskom na granici; ali, to se nije moglo izvesti, i četovanje i bojevi na turskoj granici su i dalje nastavljeni; osobito je teško bilo rešiti pitanje Grahova, zbog kojeg je bilo mnogo borbe i diplomatske prepiske. No, Petar je imao i u samoj zemlji velikih teškoća i neprilika. Njegovi neprijatelji optuživali su ga da se više brine za književnost, za lov i za karte nego za državu, i uspeli su toliko da je čak i ruska vlada počela pokazivati znake neraspoloženja prema njemu. Ipak je on uspeo da razbije sve te optužbe, i ruska vlada, na njegovu predstavku, znatno je povisila godišnju pomoć Crnoj Gori. Sa tom pomoću mogao je Petar onda dosta uraditi na podizanju kulture u zemlji. Kako je Petar II bio iskren i ubeđen patriot vidi se ne samo po njegovim književnim delima, nego i po celom njegovom književnom radu, osobito 1848. godine, kada je i on, kao i mnogi rodoljubi, mislio da Je došao davno željeni čas narodnog ujedinjenja. Onda je Petar  rasturao po Dalmaciji proglase, u kojima je pozivao narod na borbu za ujedinjenje, oduševljeno pozdravljao bana Jelačića, kao glavnog predstavnika narodne slobode, i sklopio sa Srbijom ugovor o oslobođenju Bosne i Hercegovine. Lepe nade iz 1848. godine nisu se, međutim , ostvarile, i Petar II je, kao i svi drugi patrioti morao razočaran uvideti da je dan slobode i jedinstva još veoma daleko. Poslednje dane njegovog života zagorčala je još velika briga zbog portine ozbiljne namere i spreme da napadne na Crnu Goru. Slomljen dušom i telom , Petar je umro razočaran i pun crnih slutnji za budućnost svoje zemlje i svoga naroda. Njegova najpoznatija dela su Gorski vijenac i Luča mikrokozma.