VLADAVINA

Naslednik vladike Danila, vladika Sava, nije imao osobina potrebnih čoveku koji treba da upravlja narodom u prilikama kakve su bile u Crnoj Gori. Vladika Sava je bio bistar i dosta načitan, tačan i savestan, ali suviše mek, tih i povučen, i potpuno nesposoban za ma kakav organizatorski rad. Zbog toga je Sava, mada je nastavio politiku vladike Danila, ostao bez ugleda i autoriteta. Ipak, mora se priznati da je i za njegove vlade učinjen korak u napred u pravcu emancipacije Crne Gore od Turaka. Miran i skroman, čak plašljiv, Sava nije voleo da ulazi u avanture i da zbog nesigurnog dobitka dovodi u pitanje i meće na kocku ono što je imao. Zbog toga je on izbegavao sukobe i, rešen da ne dovodi svoj narod u nezgodan položaj, težio je da održava dobre odnose i sa Turskom i sa Mletačkom Republikom. Ali, Sava je u duši bio iskreno predan Rusiji i otuda se najviše nadao pomoći. Narod je, međutim, osećao da u onako teškim prilikama ne može zemljom upravljati tako mek i slab čovek kakav je bio vladika Sava. Stoga je tražio da Sava uzme sebi pomoćnika. Sava je onda uzeo, ili upravo morao da uzme, sebi za pomoćnika svoga rođaka, energičnog i ambicioznog Vasilija, koji je ubrzo uzeo svu vlast u zemlji u svoje ruke. Sava je posle toga otišao u manastir, i živeo je tamo povučeno, bez uticaja na državne poslove. Posle smrti vladike Vasilija (1766. godine) počeo je, međutim, Sava opet voditi narodne i državne poslove. Ali, uskoro ga je ponovo potisnuo U manastir i odstranio od uprave Šćepan Mali. Posle smrti Šćepana Malog (1774. godine), Sava je i po treći put primio upravu, i zadržao je ovog puta do svoje smrti.