Прва престоница модерне Србије
 

Крагујевац - Прва престоница модерне Србије
Бројни археолошки налази са подручја Крагујевца и шире околине доказују да се на овом простору још у праисторији одвијао друштвени живот. Мада нема поузданих података, данашње насеље ипак има много краћи век. Први писани запис о насељу начинили су Турци 1476-77.године, пошто се дотадашње хришћанско становништво повукло из њега, након турског преузимања. Историјске претпоставке говоре да је у том тренутку насеље могло постојати барем пола века. Од тада готово пуст, као и цела Шумадија, Крагујевац оживљава у другој половини XV века када у њему Турци подижу ново насеље. Све до доба ослободилачких народних устанака у XIX веку, већину становника чине Турци, изузев за време две аустријске управе: прве 1689-90.године, а друге 1719-1738.године. У том периоду забележено је знатно досељавање хришћанског становништва.
 

Прави процват Крагујевац доживљава од 1818.год. када је проглашен престоницом обновљене Србије. Наиме, повољан средишњи географски положај, национално хомогено становништво за разлику од Београда у коме је била турска управа, навели су кнеза Милоша да се определи за Крагујевац, који постаје државни центар. Настаје нова варош као супротност наслеђеној турској паланци.
Читав низ институција први пут у историји српске државе се оснива баш у Крагујевцу у наредном периоду: прве новине - "Новине србске" под уредништвом Димитрија Давидовића, музичка формација "Књажевско - српска банда“ коју оснива Јозеф Шлезингер, први театар “Књажевско - српски театар“ под управом Јоакима Вујића, такође и прва гимназија 1833.године, Лицеј - виша школа 1838.године, прва галерија слика, први суд "Суд крагујевачки" 1820.год. и прва апотека 1822.године, као и музеј и библиотека. Пресељењем престонице у Београд, 1841.године почиње период стагнације Крагујевца. И поред тога, град је остао центар политичког живота, тако да су у њему наставиле да се одржавају све важније скупштине у

Србији, као и у време кнеза Милоша, све до 1878.године.
Вероватно је догађај из 1851.год. најпресудније утицао на новију историју Крагујевца. Те године је из Београда пресељена Тополивница. Тако су се стекли услови да Крагујевац добије суштинске одлике које и данас носи, индустријског центра у коме се одвија жива политичка активност и у коме су, често много пре других крајева Србије, напредна стремљења налазила плодно тло.
Крајем XIX почетком XX века град добија још једно лице, постаје јак трговачки центар, често у неким гранама трговине испред и Београда. За прилике сељачке Србије јак индустријски и трговачки центар, град привлачи бројне досељенике, па је Први светски рат дочекао као трећи град по величини у Србији.
 

Важан стратешки центар, Крагујевац доживљава честа разарања како у овом тако и у Другом светском рату који ће град посебно памтити по великој трагедији масовног стрељања његових становника 1941.године. У време између два рата, Крагујевац бележи уравнотежен, али не и превише снажан развој. Примећују се ипак позитивне тенденције дугорочног планирања града које су прекинуте доласком нове комунистичке власти 1945.године.
У последњем пероду град је изложен често контрадикторним факторима утицаја на његов развој. Индустријски развој, нагло повећање броја становника добрим делом захваљујући и досељавању, отварање Универзитета у граду, али и бројне погубне одлуке изазване планским централистичким социјалистичким концепцијама, довеле су до тога да је на почетку новог века град у тешком положају доспео на прекретницу. Треба истаћи да историју градова незаобилазно чине људи. Крагујевац је подарио велики број знаменитих личности па се неминовно намеће обавеза да се о њима проговори на посебан начин, издавањем историјске студије о знаменитим Крагујевчанима, људима који су у њему рођени или стварали. Ова обавеза је пред нама.
Крагујевац је, вероватно, настао као урбани центар у време српске средњевековне државе. У првом попису после пада под Турке помиње се 1476.године као "Трг". То је било неутврђено, непољопривредно насеље у српској држави које није достигло ранг правог града, али је био центар одређене територије са административним и економским функцијама. Подаци о просторној организованости Крагујевца из тог периода не постоје. За време вишевековне османлијске владавине, од средине XIV до почетка XIX века, Крагујевац је изграђиван и уређиван за потребе турског становништва. Био је у рангу касабе и развијао се на левој обали Лепенице. Типична урбана структура те врсте насеља састојала се из центра или чаршије и стамбених насеља или махале. Крајем XVII века је, вероватно, изграђена камена џамија и Муселимов конак, уз мост на Лепеници. Забележено је и постојање два караван-сараја на простору код данашње Поште и хотела "Дубровник".
 

Почетком XVIII века наступа период дисконтинуитета у оријенталном развоју Крагујевца. У време друге аустријске окупације северне Србије 1718-1739.године изграђено је крагујевачко утврђење као центар дистрикта крагујевачког, али и као командантура српске милиције за цео јужни фронт. Из тог периода потиче и први план Крагујевца. То је познати цртеж утврђења направљен са тачношћу ондашњих војно-инжињеријских метода. План сведочи да је у том периоду Крагујевац изграђиван у духу западноевропских утврђења које је суштински унапредио француски маршал Вобан. У њега су биле укључене грађевине претходног периода:
• Ђамија-као православна црква
• Муселимов конак - као зграда команде
• Камени мост на Лепеници
После Другог српског устанка Крагујевац у времену од 1818. до 1841.године постаје престоница ослобођене Србије. Од тада се у континуитету уређује за потребе српског становништва.
Заснивајући нову државу, кнез Милош Обреновић је основао и нови центар Крагујевца. На простору око данашњег Малог парка (800 метара узводно од старог центра око џамије) Књаз је изградио нови градски центар који је садржавао најважније објекте младе државе: дворски комплекс, Скупштину, цркву, митрополију, арсенал, театар, школу, касарне, апотеку, болницу и др. Око тог језгра развијао се нови Крагујевац, који је растао по броју становника, али и по територији постепено асимилујући наслеђену оријенталну структуру.
 

Од средине XIX века, просторни развој града усмеравају школовани стручњаци који теже да Крагујевац добије изглед европског града. Тај процес кулминира у осамдесетим и деведесетим годинама, када се припрема и доноси “Регулациони план вароши Крагујевац“ (1891.године, међу првима у Србији) и гради низ значајних објеката: железница, путна мрежа, нова зграда Гимназије, Нова црква, Тополивница, железничка станица и др.
Почетак XX века обележен је доношењем врло амбициозног програма "За унапређење Крагујевца" 1910.године. Програм је предвиђао низ интервенција у просторном развоју: изградњу инфраструктурних мрежа (улица, водовода, расвете, канализације, трамвајске пруге), зграду Општине, низ општинских локала, дом милосрђа... Балкански ратови, а затим и Први светски рат омели су реализацију овог програма. Из прве деценије XX века остао је Трмбаски водовод, зграда Суда и више квалитетних објеката у центру Крагујевца. Период између два светска рата карактеристичан је по обнови и развоју Војно техничког завода, почетком двадесетих година. Пред Други светски рат, Завод је спадао у највећа предузећа у нашој земљи и запошљавао око 12.000 радника. Развој тако моћне индустрије одразио се и на просторни развој Крагујевца. Изграђена су нова насеља за популацију од око 30.000 становника. Посебно су интересантна плански уређена насеља Стара и Нова радничка колонија. Војно технички завод је знатно проширен (до реке Ждраљице) и изграђени су нови производни, управни и школски објекти у кругу фабрике. У граду је изграђен низ значајних објеката у центру, затим нова окружна болница, зграда учитељске школе, стадион и хиподром... Регулисано је корито Лепенице и изграђени нови мостови. Железница је настављена од Крагујевца према Краљеву. Изграђен је модеран водоводни систем са водојажом у Грошници. Град је укључен у електросистем Србије. Просторни развој Крагујевца у то време усмераван је кроз Генерални план (чију је скицу 1931.године припремио арх.Михаило Радовановић из Београда, а сам план 1936.године арх.Раде Милосављевић, из Грађевинског одељења Крагујевачке општине). Територија ГП-а износила је 690 ha , што представља знатно увећање у односу на површину у границама Генералног регулационог плана из 1891.године (270 ha ).
 

Прве две деценије иза Другог светског рата карактерише у почетку период обнове, а од 1953.године развој нове аутомобилске индустрије. Територија подруштвљеног градског земљишта нараста на 1.960 ха. Почиње развој првих приградских насеља (Станово, Белошевац, Бресница). Напушта се традиционални градски центар и заснивају планови за нови -“Продор". Оснивају се објекти високог школства (Машински и Економски факултет), здравства, физичке културе (стадион, стрелиште), администрације (зграда НО Општине) и др. Почиње планирање и реализација значајних зона становања у друштвеном власништву (Насеља Лепеница I , II , ЈНА, Ердоглија, Е-20 и др.), али и широких зона индивидуалног становања у којима је врло значајно учешће зона бесправне градње. Поред изградње радне зоне Завода “Црвена застава", формирају се и други индустријски комплекси ("Филип Кљајић", "21 Октобар", "Пролетер", "Партизан"). Оснива се Спомен парк "Крагујевачки октобар" - меморијални комплекс врло значајних димензија. Надграђује се водојажа у Грошници и проширује водоводна мрежа. Прави се мрежа канализације и почиње топлификација најужег градског централног подручја .
Међутим, у регионалном просторном смислу, Крагујевац доживљава негативне тенденције. После завршетка рата, Крагујевац је био центар Области (која је обухватала знатан део Србије), затим Среза (12 општина), да би 1965.године постао само средиште Крагујевачке општине.
У последња два века Крагујевац је имао крупну улогу у процесу урбанизације Србије. Две доминантне функције су му биле:
Престоница Кнежевине Србије у првој половини XIX века. У то време се заснивала држава, почело формирање мреже српских градова, а нација се од Оријента окреће ка Европи. Индустријски центар током друге половине деветнаестог и целог двадесетог века. То је време дезаграризације и нарочито у другој половини двадесетог столећа, све убрзанија урбанизација наше земље.
 

Најновија економска криза, са распадом државе СФРЈ и међународним санкцијама је у најоштријој форми истакла питања опстанка и даљег развоја Крагујевца. Производња аутомобила је са преко 200.000 јединица годишње спала на неколико хиљада возила, средином последње деценије, плате су међу најнижима у земљи. Национални доходак је 1989.године био 3.360 $ per capita , да би у време кризе пао на неколико стотина долара по становнику. Привремено или трајно је незапослен већи део радног контигента становништва.
Крагујевац је у новијој историји имао периоде великих криза. Од 1941 до 1944.године велика ратна криза са масовним стрељањем становништва и рушењем индустрије. Резолуција ИБ-а 1948.године донела је економску блокаду, расељавање крагујевачке војне индустрије и пад броја запослених у граду на око 4.000. После тих кризних времена планирани су правци развоја града. Прво је носилац била војна, а потом ауто индустрија. Излазак из актуелне кризе почиње са укидањем међународних санкција. Концепт одрживог развоја Крагујевца неодвојив је од даљег развоја урбанизације.
Сасвим поједностављено речено, достигнути ниво урбаног развоја Крагујевца, почетком 1999.године, може се скицирати кроз неколико показатеља три основна тока урбанизације. Становање представља највећи контигент супраструктуре града. У тој области Крагујевац има завидне резултате. Током периода 1961-1981.године, стамбени фонд није могао да прати раст популације. Међутим, током периода 1991-1999.године стање се битно променило тако да већ 1991.године постоји један стан на три становника града. Карактеристична за Крагујевац је предоминација породичних кућа над становима у вишеетажним објектима.
 

Производне зоне Крагујевца концентрисане су у долини Лепенице. Узводно од центра града пружа се преко два километра дуг комплекс матичне локације индустрије "Застава". Низводно од центра су зоне пратеће индустрије и складишта. У последњој деценији XX века, дошло је до развоја малих и средњих предузећа инкорпорираних у ткиво града.