IMOVINA OBRENOVIĆA

Istorijski izvori kazuju da su Obrenovići početkom 19. veka živeli u "najvećem siromaštvu". Knez Miloš je stekao ogromno bogatsvo za vreme svoje prve vladavine. Do njega je došao sakupljanjem poreza, zakupom skela i trgovinom. Kad je napuštao Srbiju 1839. godine, u njegovoj blagajni bilo je 355 dukata carskih više nego u državnoj kasi. Knez Miloš je, od pukog siromaha, postao toliko bogat da je bio spreman da daje pozajmice turskom sultanu.

I njegova nepokretna imovina bila je velika, a skoncentrisana je na pet područja - Crnuća, Kragujevac, Požarevac, Beograd i Topčider. U svim ovim mestima podigao je više konaka, koji su mu služili kao dvorovi i crkve, osim u Crnući. NJive, livade, vodenice, valjavice i šume Obrenovići su posedovali još u nekoliko mesta u Srbiji.

Nepokretna dobra Obrenovića u inostranstvu bila su nešto veća. Godine 1868, kad se delila imovina blaženopočivšeg kneza Mihaila, pronađene su u njegovoj kasi obligacije sa 22 mošije (feudalno dobro) u Rumuniji. Najveći posedi i najviše prihoda donosile su im mošije Pojana, Herešti i Mavrodin, u kojima su Obrenovići imali lepe dvorove i pridvorne crkve. Mošija Jevrema Obrenovića bila je manasija, a kralja Milana Naraštešte.

Osim u Bukureštu, Obrenovići su imali više zgrada u Beču, u kojim je knez Mihailo imao fabriku cigli. Nezna se tačno kolika su dobra imali u Donjoj Austriji, ali se zna da su u Ugarskoj posedovali veliko dobro Ivanku (1856).

Od 1835. godine vladari ove kuće dobijali su izdržavanje od države u vidu civil-liste. Knez Miloševa civil-lista iznosila je 1.200.000 groša, odnosno 9,8% državnog budžeta. Iznos civil-liste menjao se, naročito proglasom kraljevine.

Obrenovićima su pripadale i mnoge vredne dragocenosti. Kad je knez Mihailo ubijen, u njegovoj zaostavšiti našlo se ordenja, satova, krstova, sablji, burmutica, nisk bisera, prstenja, dugmadi, čaša, takuma i sl., u vrednosti od 146.682 dukata carska. Najvredniji predmet u toj kolekciji bila je sablja koju je srpski narod poklonio knezu Milošu 1835. godine, kao uzdarje za darovani Sretenjski ustav i ukidanje feudalizma. Ona je procenjena na 45.000 dukata carskih. Kad su nestali sa istorijske pozornice, njihove dragocenosti su rasturene i najvećim delom ne nalaze se u Srbiji.

Vladari iz kuće Obrenović bili su milostivi, čak i knez Miloš. Svi su činili velike poklone u novcu crkvi, sirotinji, mnogim kulturnim ustanovama, kao što su Narodno pozorište i Narodni muzej, ali i pojedincima, među kojima je Vuk Karadžić bio najpovlašćeniji. Knez Mihailo je deo očevog bogatstva potrošio u dobrotvorne svrhe. Knez Miloš je poklonio Univerzitetu u Atini veću sumu novca i postao njegov dobrotvor, a kraljica Natalija podarila je Univerzitetu u Beogradu posle ubistva sina, kralja Aleksandra, kraljevski domen u Majdampeku, veličine 7.777 hektara. Od svih Obrenovića, knez Miloš je i najviše stekao i najviše sačuvao imovine, koju je nekako uspeo da održi knez Mihailo. Potom je ona podeljena između kneza Milana, Perka Bajić i barona Fedora i Mihaila Nikolića (1868). Prvom je pripala imovina u Srbiji, a potonjim u inostranstvu. Knez i kralj Milan, iako je nasledio solidnu imovinu, za sve vreme svoje vladavine i svog života kuburio je sa novcem. Znatnu količinu novca potrošio je u kupovini umetničkih predmeta, ali i na kocki. Dok je knez Miloš potkupljivao svojim novcem turske velikodostojnike, čak i sultana, dotle je kralj Milan pozajmljivao od padišaha.

Posle 1903. pokretna i nepokretna dobra Obrenovića su rasturena, a njihova dela zaboravljena. Tama zaborava nadvila se i nad njihovim grobovima.  početak<<

OBRENOVIĆI -KARAĐORĐEVIĆI

Karađorđeviće odlikuje ratobornost i smelost velikih pregnuća, Obrenoviće državotvornost i duboka politička pronicljivost. Karađorđevići su zatočenici srpske herojske vertikale, Obrenovići državotvorne ideje. Strast i umešnost vladanja bila je znatno razrađenija i prefinjenija kod Obrenovića nego kod Karađorđevića.

Za razliku od Karađorđevića, Obrenovići su na presto dolazili mladi - kralj Aleksandar u 13. knez i kralj Milan u 14, knez Mihailo u 16, knez Milan u 20, a knez Miloš u 33. godini života. Naši vladari su mladi i silazili sa prestola. Knez Mihailo je bežao pred Vučićem (1842) kada je imao 19, a ubijen je u 45., kralj Milan se odrekao prestola u 35., umro u 47., dok je poslednji Obrenović, Aleksandar, lišen života u 25. godini. Ispod srpske krune lepršala se mladost, a kada se maladost naših novovekovnih vladara bitno je uticala na formiranje njihove ličnosti, vladrske ideologije i političkog života u zemlji.
Bio je to samo blag nagoveštaj onog što su Obrenovići uradili za Srbiju i Srbe, a čime su im se Srbi odužili. Moramo se Božje pravde radi upitati? Nije li mali greh što su se kosti Milana Obrenovića, rudničkog vojvode, komandanta i savetnika nalazile do 1995. godine u Hereštiju (Rumunija) iako jedan grad nosi njegovo ime, a njegovi građani ponose se što su Milanovčani. Zar može neko danas da ostane ravnodušan pri pomisli da je spomenik Knjazu serpskom Milošu Obrenoviću, bio "uhapšen" i držan u kavezu. A iz straha da se ne povampiri taj strašni kodža Miloš, sablja mu je, čak dva puta lomljena, slučajno ili namerno, svejedno je. Prvi put je, tada i ovde, Miloš Veliki bio nemoćan pred Srbima. A Crnuća, Zasavica ... , no i ovo je dovoljno. Nemožemo se oteti utisku o srpskoj nemarnosti, izuzetno negativnoj narodnoj karakternoj osobini, koju moramo sistematski suzbijati. Samo zato su ove reči i napisane.

Budući da većina Srba nezna gde sve počivaju kosti Obrenovića, navodimo mesta grobova srpskih vladara i vladarki, iako smo podatke o tome uneli u rodoslov.

Knez Miloš i knez Mihailo počivaju u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Kneginja Ljubica i kralj Milan u manastiru Krušedol
Kneginja Julija u Beču
Knez Milan, kralj Aleksandar i kraljica Draga u crkvi Sv.Marka u Beogradu
Kraljica Natalija u Lardiju (Francuska)

Kosti ostalih članova ove zaslužne porodice rasuta su po raznim mestima Srbije, od Dobrinje do Novog Sada.  početak<<

PRIJATELJI I NEPRIJATELJI

Srbi nisu bili ravnodušni prema dinastiji Obrenović, za sve vreme njenog postojanja. Obrenovići su imali i velike prijatelje i velike neprijatelje. Prvi su im bili verni do samopožrtvovanja, drugi nepomirljivi do krajnosti. Od srpskih državnika i političara niko im nije bio tako odan i koristan kao Jovan Ristić.
Osim toga što je dugo bio predsednik vlade i ministar, on je u dva maha obavljao namesničku dužnost maloletnom Milanu (1868 - 1872) i maloletnom Aleksandru (1889 - 1893). U to kolo ulazi i čitava plejada dostojanstvenih u gospodstvu naprednjačkih političara, sa Milutinom Garašaninom na čelu. Radikali su bili njihovi zakleti protivnici, Nikola Pašić, Barjaktar, a Đorđe Genčić fatalan političar.  početak<<