VEZIVNO TKIVO

VLAKNASTO  VEZIVNO  TKIVO 

Ćelije  vezivnog  tkiva  proizvode  osnovnu supstancu  ovog  tkiva,  amorfnu  ćelijsku  masu  u  kojoj  se  nalaze   mnogobrojna  vezivna  vlakna.  Vezivne  ćelije  mogu  da  budu  različitog  oblika(nepravilnog, zvijezdastog,ovalnog, okruglog),  a  osim  njih  se  sreću  i  leukociti.  Postoje  dvije  vrste  vezivnih  vlakana  a   to   su:  kolagena(čvrsta  i  debela,  savitljiva,  ali  relativno  neelastična  i  jaka  vlakna  koja  ulaze  u  sastav  procentualno  veoma  zastupljenog  tkiva  u  životinjskom  organizmu)  i   elastična (srazmjerno  tanja  od  kolagenih,  elastična  i  razgranata).

U odnosu  na  raspored  vezivnih  vlakana  u  tkivu,  razlikuju  se  dva  tipa:

-čvrsta 

-rastresita

 

ČVRSTO  VEZIVNO  TKIVO

Čvrsto  vezivno  tkivo  sačinjavaju  vezivna  vlakna  zbijena  u  paralelne  snopiće.  U  zavisnosti  od  vrste  vezivnih  vlakana  koja  preovladavaju  u  ovom  tkivu,  razlikuju  se  kolageno  i  elastično  vezivno  tkivo.

U  kategoriju  kolagenog  elastičnog  tkiva  ubrajaju  se  tetive,  koje  vezuju  mišiće  za  kosti  ili  mišiće  međusobno,  i  ligamenti,  koji  povezuju  kosti.

Elastično  čvrsto   vezivno  tkivo  učestvuje  u  sastavu  ligamenata  i   raznih  elastičnih  organa  u  tijelu(pluća,krvni  sudovi  i  sl.).

RASTRESITO  VEZIVNO  TKIVO

Rastresito  vezivno  tkivo  je  najrasprostranjenije  tkivo  u  tijelu  kičmenjaka.  Nalazi  se  kako  u  organima,  tako  i  između  njih,  predstavljajući  vezu  između  nerava,mišića,kostiju,kože, krvnih  i  limfnih  sudova.  U  tom  tkivu  često  dolazi  do  nagomilavanja  masti,  kao  značajne  hranljive  rezerve  organizma,  zatim  pigmenata  i  leukocita.

    

KRV  I  LIMFA

KRV-  se  smatra  tečnim  vezivnim  tkivom.  Sastoji  se  iz  krvnih  ćelija  i  krvne  plazme(tečna  međućelijska  supstanca).  U  krvne  ćelije  ubrajaju  se  crvena  krvna  zrnca(eritrociti),   bijela  krvna  zrnca (leukociti)  i  krvne  pločice(trombociti).

CRVENA KRVNA ZRNCA
Crvena  krvna  zrnca  ili  eritrociti   sadrže  krvni  pigment  hemoglobin,  koji  se  lako  jedini  sa  kiseonikom  i  služi  kao  njegov  prenosilac  od  organa  zan  disanje  do  ostalih  dijelova  tijela.  Kod  viših  kičmenjaka  eritrociti  se  stvaraju  u  koštanoj  srži;  međutim,  kod  riba  i  vidozemaca,  koji  je  nemaju,  eritrociti  nastaju  u  slezini.  U  pogledu  oblika,  veličine  i  broja  eritrocita,  postoje  određene  razlike  kod  raznih  životinja.  Eritrociti  sisara  su  u  obliku  okruglih,  sa  obe  strane  izdubljenih  diskova  i,  za  razliku  od  ostalih  kičmenjaka,  nemaju  jedro.
BIJELA KRVNA ZRNCA

Bijela  krvna  zrnca  ili  leukociti   znatno  su  malobrojniji  u  odnosu  na  eritrocite.  Njihov  broj, oblik  i  veličina  takođe  variraju  kod  raznih  životinja.  Leukociti  uvijek  imaju  jedro,  ali  ne  sadrže  hemoglobin  i  nemaju  opnu,  te  se  otuda  kreću  ameboidno,  mjenjajući  oblik  tijela.  Nazivaju  se  i  fagociti  s  obzirom  na  njihovu  sposobnost  da  obuhvataju  strane  čestice  i  mikroorganozme,  usled  imaju  značajnu  ulogu  u  odbrani  organozma  od  raznih  izazivača  bolesti.   S  obzirom  na  izgled   citoplazme  dijele  se  na:  granulocite( posjeduju  zrnastu  citoplazmu  i  segmentirano  jedro)  i  agranulocite(posjeduju  homogenu  citoplazmu  i  okruglo  jedro).  Leukociti  se  stvaraju  u  koštanoj  srži,  slezini  i  limfnim  žlijezdama. Krv  beskičmenjaka  sadrži  samo  bijela  krvna  zrnca.  

KRVNE PLOČICE

Krvne  pločice  ili  trombociti   su  sitna  zrnca  pločastog  oblika,  brojno  veoma  zastupljena  u   krvi.  Ne  sadrže  jedro i  žive  veoma  kratko.  Imaju  važnu  ulogu  u  zgrušavanju  i  sprječavanju  oticanja  krvi.  Nastaju  u  koštanoj  srži.  

 

    

Krvna  plazma  ili   krvna  tečnost   sastoji  se  od  vode  (95%)  i   rastvorenih  bjelančevina,  ugljenih  hidrata,  soli  i  nekih  drugih  materija.  U  većini  slučajeva  je  bezbojna,  ali  je  kod  nekih  životinja   žućkasto  ili  zelenkasto  obojena.  Od  bjelančevinastih  sastojaka  koje  sadrži  najvažniji  je  fibrin,  koji  izvan  krvnih  sudova  izaziva  zgrušavanje  krvi.  Ono  se  sastoji  u  taloženju  fibrina  i  krvnih  ćelija,  pri  čemu  se  na  površini  izdvaja  serum.Uloga   krvi  sastoji  se  u  prenošenju  kiseonika  i  hranljivih  materija  do  svih  tkiva  u  organizmu,  zatim  transportovanju  produkata  metabolizma  do  organa  za  izlučivanje,  kao  i  u  zaštiti  organizma  od  patogenih  mikroorganizama.  


krvni ugrušak
Limfa  je  bezbojna  tečnost,  po  sastavu  slična  krvnoj  plazmi,  koja  sadrži  samo  bijela  krvna  zrnca.  Ta  tijelesna  tečnost  cirkuliše  kroz  poseban  sistem  kanala, limfotok.  Limfa  predstavlja  posrednika  između  krvi  i  tkiva;  preko  nje  do  ćelija  dospjevaju  hranljive  materije,  a  u  nju,  takođe,  prelaze  mnogi  produkti  prometa  materija  koji  se  izbacuju  iz  organizma.  

 


                                    

HRSKAVIČAVO  TKIVO  

Ovo  tkivo,  karakteristično  za  kičmenjake,  sačinjavaju  krupne  hrskavičave  ćelije  (hondrioblasti)  raspoređene  u  grupicama,  najčešće  po  dvije  ćelije,  i  elastična  međućelijska  supstanca,  u  kojoj  se  nalaze  vezivna  vlakna.  Prema  strukturi  osnovne  međućelijske  supstance,  razlikuju  se  tri  vrste  hrskavičavog  tkiva.
Hijalinska 
ili  staklasta  hrskavica  sa  homogenom  bijelom, providnom   osnovnom  supstancom,  koja  sadrži   kolagena  vlakna,  sačinjava  hrskavičavi  skelet  riba;  javlja  se,  takođe,  kao  hrskavica  zglobova,  nosa,  dušnika  itd.  
Mrežasta  ili  elastična  hrskavica  je  neprozirna  i  žućkasta,  sadrži  mrežu  elastičnih  vlakana  u  osnovnoj  supstanci,  a  susreće  se  u  ušnoj  školjci,  grkljanu  itd.  
Vlaknasta  hrskavica 
sadrži  krupna  kolagena  vlakna  u  osnovnoj  supstanci.  Zastupljena  je  u  zglobovima  i  između  kičmenih  pršljenova.

KOŠTANO  TKIVO  

Ovo  tkivo  postoji  samo  kod  kičmenjaka,  a  sačinjavaju  ga  koštane  ćelije(osteoblasti)  i  međućelijska  supstanca,  čvrsta  koštana  masa,  u  čiji  sastav  ulazi  organska  materija  osein,  kolageni  fibrili  i  neorganske  supstance  koje  mu  daju  čvrstinu.  Mineralne  materije  su  zastupljene  pretežno  solima  kalcijuma  i  magnezijuma.
Na  površini  kosti  nalazi  se  vezivna  opna-pokosnica,  a  ispod   nje  kompaktna   koštana  masa,  koja  prema  unutrašnjosti  kosti  prelazi  u  sunđerastu  masu.  Kompaktna  koštana  masa  prožeta  je  velikim  brojem  uzdužnih  i  poprečnih,  međusobno  povezanih  kanalića.  Uzdužni  kanali  označeni  su  kao  Haverzovi  kanali,  oko  njih  se  nalaze  koncentrično  raspoređene  koštane  ćelije,  a  kroz  te  kanale  prolaze  krvni  sudovi  i  nervi.  

 

Iza  pokosnice  nastaju  koštane  ćelije,  te  ona  ima  izuzetan  značaj  za  rast  kostiju,  kao  i  njihovo  srastanje  poslije  preloma.  Postoje  i  ćelije  koje  razaraju  koštanu  masu;  one  se  nazivaju  osteoklasti  i  omogućavaju  neprekidno  obnavljanje  koštane  mase.  U  šupljinama  dugačkih  kostiju  nalazi  se  koštana  srž.  Njena  funkcija  je  kod  viših  kičmenjaka  izuzetno  važna  s  obzirom  na  to  da  u  njoj  nastaju  crvena  krvna  zrnca.