MIŠIĆNO  TKIVO

Mišićno  tkivo  se  sastoji  od  ćelija  (mišićnih  vlakana)  koje  imaju  sposobnost   da  se  kontrahuju.  Te  ćelije  su  izuženog  oblika,  a  kontrahovanjem  ili  opuštanjem  u stanju  su  da  vrlo  brzo  mjenjaju  svoju   dužinu.  Kod  kičmenjaka  se,  po  strukturi  i  načinu  funkcionisanja,  razlikuju  dva  tipa  mišićnog  tkiva: glatki  ili  viscelarni ,  skeletni  ili  somatski  mišići  a,  po  mišljenju  drugih,  postoji  i  treći  tip,  u  koji  spada  srčani  mišić. 




 

SRČANI MISIC 

Muskulatura srca izgrađuje  zidove srca i krupnih vena koje ulaze u sastav srca.U pogledu svojih strukturnih svojstava bliska je poprečno prugastoj, ali u funkcionalnom pogledu sličnija je glatkoj muskulaturi.Srčani mišic je poprečno prugast, mišićne ćelije imaju veći broj jedara smještenih  više u unutrašnjosti ćelije,  a ćelije imaju nastavke koji se međusobno povezuju.Kontrakcije srčane muskulature su brze, ritmične i automatske.

SKELETNA  MIŠIĆNA  TKIVA  

Ćelije  poprečno-prugaste  ili  skeletne  muskulature    su   iduženog  oblika  i  bez  nastavaka,  imaju   više  jedara  smještenih  u  površinskom  dijelu  citoplazme  ispod  ćelijske  membrane.  Spadaju  u  najkrupnije  ćelije  u  tijelu  (do 4  cm  kod  čovjeka).  Ova  muskulatura  sačinjava  oko  40%  ukupne  tijelesne  težine.  Njena  karakteristična  poprečna  prugavost,  koja  se  ogleda  u  naizmjeničnim  svijetlim  i  tamnim  trakama,  potiče  od  razlika  u  finoj  strukturi  pojedinih  miofibrila.  Ova  muskulatura  vrši  funkciju  kretanja  i  proizvodnje  tijelesne  toplote,  dobro  je  snabdjevena  krvlju  i  radi  pod  uticajem  naše  volje,  ali  se,  za  razliku  od    glatke  muskulature,  u  toku  rada  "zamara".         

GLATKA  MIŠIĆNA  TKIVA

Ćelije  glatke  muskulature  su  u  cjelini   jedinstvenije  građe,  izduženog  su  oblika  i  imaju  jedno  jedro.  Kontrakcije  ove  muskulature  vrše  se  sporije  i  bez  naše  volje.  Ona  obrazuje  slojeve  u  zidovima  cjevastih  organa  i  organa  sa  šupljinama(crijeva,krvni  sudovi,mokraćna  bešika,materica)

Zajednička  karakteristika  njihove  strukture  je
prisustvo  kontraktilnih  vlakana  ili  miofibrila
u  citoplazmi  mišićnih  ćelija.  Na  njihovim
kontrakcijama  zasniva  se  fiziološki  rad  mišića.