Za uspeh u borbi presudna su cetiri faktora: tehnicko znanje, prikladna taktika, fizicka kondicija, tj. brzina, izdrzljivost i snaga i konacno motivacija, tj. zelja i volja za pobedom, zajedno sa ostalim psihickim komponentama, kao sto su hrabrost, inteligencija, hladnokrvnost, fantazija itd. Osim ovih faktora uspeh borbe zavisi i od nekih nekontrolisanih faktora ( kaze se od sportske "srece" ) jer se, na temelju poznavanja psihickih i fizickih osobina protivnika, njihove tehnike i njihove taktike, rezultat moze predvideti samo sa izvesnim postotkom verovatnosti, a nikako sasvim sigurno.

Prikladna taktika moze potencirati osobine u kojima je judoka u prednosti, ili ih umanjiti ako je judoka u nekoj osobini, vaznoj za uspeh u borbi, inferiorniji od svog protivnika. Radi toga svaki borac mora imati razradjen i prostudiran takticki plan, kojega ce se u borbi elasticno i svrsishodno pridrzavati.

Osnovni je princip judo borbe biti ofanzivan. Ne samo zato sto je napad najbolja odbrana ( u judu cesto vazi i obrnuto ) vec i zato sto je to jedini nacin da judoka usavrsi svoju tehniku, a vrlo podesan nacin da osigura pobedu u sportskoj borbi.Ne treba pod svaku cenu primenjivati ofanzivnu tehniku. U ponekim ce slucajevima defanzivna tehnika predstavljati bolje resenje.

Ako je protivnik mlad, neoprezan, sa " rupama " u kombinacijama i s nedovoljno izradjenim tokui-waza ( specijalnim zahvatom ), defanzivnom se taktikom moze postici uspeh bez ikakvog rizika. Ponekad treba biti defanzivan i ako je nasa kondicija slabija od kondicije protivnika, ako smo od njega tehnicki superiorniji, a ima razloga verovanju da njegovi napadi nece uvek biti potpuno korektno izvedeni. Takodje treba pruziti priliku za napad sirovom borcu, koji nema fantazije i koji ne misli dovoljno brzo: takvog je protivnika lako prozreti, i unapred pripremiti efikasan protuzahvat. Konacno, ako postoji razlog da se stedi snaga, npr. ako predstoje jos mnoge borbe a nismo sasvim sigurni u efikasnost naseg napada, korisno je biti defanzivan, jer odbrana i psihicki i fizicki manje zamara od napada.

Medjutim, treba biti ofanzivan iprotiv tehnicki superiornih protivnika, bez obzira na stanje fizicke kondicije. Ako se protiv takvog protivnika ogranicimo na odbranu, izgubit cemo borbu sigurno prije ili kasnije; no u napadu nas moze posluziti sreca, pa mozemo postici neocekivani uspeh. Naprotiv, ako je protivnik defanzivan borac, cesto je vrlo korisno ne biti ofanzivan, vec i sam prihvatiti defanzivnu taktiku; na taj nacin protivnik moze biti izbacen iz svog taktickog plana, pa ce prihvatiti i sam ofanzivnu taktiku na koju nije navikao i koja mu ne odgovara.

Taktika zavisi i od vrste tehnickog znanja, dakle od repertoara protivnika. Ako je protivnik ocigledno nadmocan u stojecem stavu, treba, razumljivo, izbegavati borbu u tom stavu, i sto vise forsirati borbu na tlu. Potrebno je protivnika na regularan nacin " svuci u parter ", kako se to kaze u zargonu judo boraca ( pomocu sutemi-waza ). Ako je protivnik specijalist na tlu, treba ostati na nogama i ne poduzimati nikakve akcije na protivniku koji lezi, ne dopustajuci da nas ovaj zavede time sto se nalazi u nesto nepovoljnijem polozaju za borbu na tlu. Nekorisno je navlaciti protivnika na tlo stalno na isti nacin, jer ce on brzo razabrati u cemu je stvar pa ce ne samo osujetiti nas pokusaj vec, mozda, i pripremiti kakav protuzahvat. Zato to treba izvoditi na raznovrsne nacine, a najbolje tako, da se nekoliko puta uzastopce pokusa na jedan nacin, pa se zatim iznenada primjeni neki drugi.

Prilikom borbe treba biti vrlo elastican u primjeni bilo kojeg taktickog plana, jer se ni najsavrsenijim taktickim planom ne moze predvideti sve. Ponekad ce i objektivno slabija taktika biti uspesnija, ako se njom protivnik moze zbuniti ili natjerati da prihvati borbu koja mu ne odgovara. 

NAZAD       NASLOVNA     NAPRED