Mesto
u Zemljinoj kori gde potres nastaje naziva se hipocentar.
On je obično na dubini između 10 i 60 km. Mesto na
Zemljinoj površini iznad hipocentra, gde se
zemljotres najjače oseća naziva se epicentar.
U bližoj okolini epicentra preovlađuje
vertikalno pomeranje terena, a udaljavanjem od
epicentra ono je sve talasastije. Glavni udar
zemljotresa u epicentru traje od 15 do 30 sekundi, a
udaljavanjem od epicentra njegovo trajanje se
produžava.
Kao
i vulkanske erupcije, i zemljotresi se ubrajaju u
najstrašnije prirodne katastrofe. Na zemlji se
godišnje prosečno događa više od stotinu
katastrofalnih zemljotresa.
Gyumri(Armenia) u decembru 1988.
god.
Katastrofalni
zemljotresi prouzrokuju ogromna razaranja; prilikom
najjačih ruši se sve što je ljudskom rukom
sagrađeno. Oni dovode i do promena u reljefu -
pomeraju se brda, stvaraju se velike pukotine,
obrazuju se nova jezera itd. Na primer, u toku
zemljotresa u Kaliforniji (Amerika) 1906, godine
stvorena je rasedna pukotina dugačka 432 km a
široka 20 m. Zemljotres koji je u novije vreme
odneo najviše ljudskih žrtava zbio se 1976.
godine u Kini - kada je grad Tanšan, koji je
imao 1,5 miliona stanovnika, sravnjen sa zemljom a
poginulo je 655 237 ljudi.
Los Angeles 1994. god.
Na
zemlji se izdvajaju trusne oblasti, u kojima se
javljaju zemljotresi, i stabilne oblasti, u kojima
zemljotresa uopšte nema. Uopšte uzev,
zemljotresi se javljaju u svim oblastima venačnih
planina, a to su oblasti u kojima kretanje masa u
Zemljinoj kori još nije završeno. Najveće
trusne oblasti su „vatreni pojas Pacifika“
i zemlje oko Sredozemnog mora. Najizrazitije trusne
oblasti u našoj zemlji su primorje, Kopaonik i
Panonska nizija.
