Манастир Сопоћани

Сопоћани, манастир са црквом Св.Тројице на извору Рашке, код Новог Пазара, један од најзначајнијих споменика српске средњовјековне умјетности, задужбина и маузолеј краља Уроша I начињен око 1260. 

 

aрхитектура и сликарство

Једнобродна црква са куполом и припратом уз коју су бочни параклиси (посвећени Св. Симеона, Немањи и Св. Стефану), припада рашком стилу ХIII в.; Зидана је сигом, док су све фасаде обојене бијелом, а купола црвеном и жутом бојом. Фасаде брода и купола рашчлањене су лезенама, аркадни фриз је постављен у највишу зону зидова и поткровљу куполе. Прозори и портали исклесани су у романичком стилу , без битније украса али се зато истиче раскошни украс вијенаца у наосу и око портала. Накнадно је сазидана и спољашња припрата с вишеспратном кулом-звоником.Садашњи тробродни изглед црква је добила средином ХIV в. када су простори између бочних пјевница и параклиса припрате затворене. Из око 1265. потиче веома раскошан живопис који садржи неколико цјелина. У олтару су Христова јављања послије васкрсења, Поклоњење и Причешће; у наосу је земаљски живот Христов до силаска у ад, успење на западном зиду, еванђелисти у пандантифима док су пророци, праоци и мученици стављени на пиластере и потрбушја лукова. У пјевничким просторима су Св. Тројица, страдања стевастијских мученика и апостоли, а у најнижој зони травеја су свети ратници и ктиторска композиција- Христу на престолу Богородица препоручује Св. Симеона Немању, Стефана Првовјенчаног као монаха Симеона и Уроша I кога прате његова дјеца Милутин и Драгутин. У припрати су четири велике теме- Васељенски сабори, Прича о прекрасном Јосифу, Лоза Јесејева и Страшни Суд, а уз то представљена је и ктиторова породица. 

Сопоћанске фреске извела је неколицина, међу којима се највише истакао онај који је радио на олтару, пјевницама и наосу. Његове радове одликују симетричност и складност распореда фигура као и сликана архитектура.такође га карактерише пластичност облика и представљање дубине простора.

Почетком ХVIII в. манастир је претворен у рушевине, али 1926/27 предузета је обнова.