RUSIJA

                      

        Geografski polozaj

                Rusija ili Ruska Federacija je prostrana evroazijska drzava koja po mnogim osobinama ima odlike  posebnog   kontinenta. Njena   duzina u pravcu zapad-istok dostize 10 hiljada km , te razlika u vremenu iznosi oko 10 casova. U pravcu sever-jug sirina teritorije iznosi preko 3000 km, te se Rusija proteze   kroz   razne  klimatske  zone, od hladne  articke na  severu, od tople suptropske na jugu.Za razliku od Rusije  Ukrajina je u toplijem kontinentalnom  i  suptropskom  podneblju. Iako  izlazi na 12 mora   Rusija  je   ostala   izvan   glavnih   pomorskih  puteva  sveta .Pre svega, to je po geografskom polozaju  kompaktna   kontinentalna   drzava   otvorena prema hladnom Artiku na severu i ogradjena visokim  planinama  na jugu, izuzev  otvorenosti prema  Ukrajini  koja  je  njen  juzni susjed.Prostrane nizije  koje  preovladjuju  u zapadnom  dijelu Rusije  (Ruska ili  Istocnoevropska nizija)  cine   zemlju otvorenom prema ostalom delu Evrope.Hladna Sibirska  visoravan  istocno  od Jeniseja otezava veze sa Dalekim istokom, odnosno sa pacifickom obalom zemlje.Rusija ima kopnene granice sa 13 drzava, a  u   podrucju  uglavnon   zaledjenog   Beringovog   moreuza   sasvim  se   priblizava  Aljasci odnosno americkom kontinentu.

                   

 

                Klima

              Kontinentalni     karakter   drzave   ogleda se pre svega u klimi. On   je  uslovljen polozajem ove zemlje  u odnosu na velike svetske okeana. Kako su zime hladne, a leta topla godisnja amplituda prelazi 50 stepeni celzijusa.U  Jakutskoj oblasti  (Sibir)  ziva se na temperaturi spusta do  -70 stepeni  celzijusa.S druge strane, u oblasti Kaspijskog jezera letnja se temperatura moze popeti do 45 s. Vecu kolicinu padavina prima crnomorska obala i obala Pacifika. Unutrasnjost zemlje je uglavnom suva te znatne prostore zauzimaju stepe.

              Veoma vazan je izlaz na Atlantik preko Barencovog, Baltickog i Crnog mora. Izlaz na Pacifik otvara Rusiji puteve ka Japanu, Australiji, dok izlaz na Artik ima manje ekonomsku, a vise stratesku vaznost. Rusija  se prostire  od  Baltickog  mora,  pribaltickih  drzava  i Finske na  zapadu, do  Tihog okeana  na istoku.  Pored evropskog dela, njoj pripada i citav Sibir,tj.  severna Azija. Rusija je zemlja nad kojom Sunce nikad ne zalazi:kada se iznad njenih zapadnih oblasti spusta mrak, iznad  istocnih se radja Sunce.  Rastojanje od zapadnih do  istocnih granica iznosi 10 000 km, a od severa do juznih vise od 3 000 km. Rusija   se   velikim  delom   prostire  daleko  na sever,  gde su zime vrlo hladne i duge . Prostrane   oblasti   se nalaze duboko u unutrasnjosti kontinenta, daleko od okeana i mora, pa do njih slabo  prodiru vlazne  vazdusne  mase. Osim toga, nalaze se po strani od glavnih svetskih plovidbenih puteva. Mada   izlazi    na   12   mora  i ima  morsku  obalu  duzu  od   15 000 km,  Rusija  je  pretezno kontinentalna zemlja. Rusija izlazi na mora koja su od 5 do 10 meseci u godisnje zaledjena ili, pak, na zatvorena  mora  cije  moreuze  kontrolisu druge zemlje. Na obali Severnog ledenog okeana jedino se nikad  ne  ledi  obala  Barencovog mora,  gde  se  nalazi luka Mirmansk.  Mirmansk je najveci grad i industrijski centar  na  tako  velikoj  geografskoj  sirini-200 km  severno  od polarnika.Evropski   deo Rusije   cini    monotona   ravna   ili   blago  zatalasana Istocnoevropska  nizija.   Njen  najnizi  deo  je Prikaspijska nizija, ciji je nivo i do 28 m nizi od nivoa Svetskog mora. Najveci deo povrsine je izrazita ravnica. Na zapadu je Valdajska gora, na istoku je Privolska uzvisina, a na krajnjem jugu Kavkaz.

   

        

                                  Moskovska  regija                    

          Glavni grad Rusije je Moskva.                             

                     U evropskom   delu   Rusije  izdvaja  se  vise  manjih  regija    Moskovska     regija     ili regija centra, zauzima sredisnji   prostor        evropskog   dela   Rusije. Ona  je  industrijski  centar Rusije.  Vrlo   plodno zemljiste,   cernozem,   pokriva   samo   njen   juzni deo. Bogata nalazista gvozdene rude su oko Tule,Voronjeza i Kurska, a    mrkog   uglja   u    velikom   Podmoskovskom basenu. U sredistu   regije nalazi     se  Moskva,  glavni  i najveci   grad   i   industrijski    centar   Rusije.   Moskovska   regija   je    privredno  najrazvijeniji      deo   Rusije,   ekonomsko    jezgro   zemlje.   Oko   Moskve se razvio niz  satelitskih  gradova  sa  jakom industrijom.   Moskva   ima    pet   aerodroma i luku koja je kanalima i plovnim   rekama  povezana   sa   pet    mora .Krupni  industrijski   centri  u  ovoj    regiji    su   Jaroslav,  Ivanovo,  Tula,  Vladimir, Smolensk i dr.. Regija  severa  prostire  se severno od regije centra.U juznom  delu    regije je   tajga,  a   u   severnom  delu  tundra.Tu   zivi vise   malobrojnih   naroda: Kareli,  Laponci, Komi ,Nenci i drugi .

 

         Pribalticka regija

      Pribalticka regija, ciji  manji  deo  pripada  Rusiji,  regija  je  snazne industrije.  U  njoj se nalazi Sankt Petersburg posle Moskve najveci grad Rusije, koji je i najveca luka Rusije. Vise od polovine industrijskih  preduzeca  u ovom velikom gradu cine fabrike elektroindustrije i masinske industrije.

          Polvozje

                Polvozje obuhvata   oko   200   km  sirok  pojas Volge.Volga izvire u Valdajskoj gori,  a uliva se velikim delom u Kaspijsko jezero.Duga je 3 688 km, a u donjem  toku siroka do 8 km.V olga prolazi kroz      razlicita   klimatsko - botanicka    podrucja:   sumovito ,    sumsko-stepsko,  stepsko i  na    kraju polupustinjsko. U   severnom   delu    Povolzja   ima  bogatih suma i nalazista nafte, u sredini se   uveliko proizvode   zito  suncokret  i ima nalazista prirodnog gasa.     Na jugu su znacajne stocarske oblasti, a  na Kaspijskom     jezeru   solane.  Na   Volgi,      njenim pritokama   i   kanalima,   izgradjeno   je  vise brana, vestackih    jezera  i velikih  hidrocentrala.  Najvece vestacko     jezero    je    tzv.     Volsko    more    kod Volvograda. Volga  sa  svojim    plovnim   pritokama povezuje     velike    rudarsko - industrijske   oblasti  Urala  i  ukrajinskog Donjeckog basena, izvore nafte oko  Kaspijskog   jezera  i  industriju Centra i Sankt Petersburga.

      

         Ural

           Ural planina duga 2 800 km, a siroka i do 150 km. Njegov najvisi vrh  je Narodnaja.  Bogat je mnogim   rudama. Ural  spada  u najvece  rudarsko - industrijske oblasti Evrope.Najveci industrijski centri  su  Jekaterinbburg, Magnitogorsk i Cenjabinsk.

          Sibir

         Sibir , severni deo Azije,prostire se od Urala na zapadu, do Tihog okeana na istoku. Prostire se na povrsini od 11 miliona kilometara kvadratnih, pa  je veci  od  Kanade,Kine ili SAD , koje su posle Rusije  najvece  zemlje  sveta. Sibir  se  deli na dve oblasti razlicite po reljefu: zapadni Sibir, izmedju Urala i reke Jeniseja , koji cini Zapadnosibirska nizija, najveca nizija na zemlji, i istocni Sibir, istocno od Jeniseja  koji cine pobrdja, visoravni i planine. Siri pojas Sibira koji se nalazi pored Tihog okeana naziva   se   Daleki   istok.  Najostriju  klimu   sa   dugim   i   ostrim   zimama   ima  istocni Sibir.Tu je u Verhojansku, zabelezena najniza temperatura na severnoj polulopti   78 S ispod nule.Sneg ponekad pada i u avgustu. U   juznom   Sibiru   leta   su vrlo topla. U najvecem delu Sibira padavine se izlucuju pretezno u ljetnjoj polovini godine, pa zimi ima malo snega.

                    Home page        Drustvene karakteristike     Poznate licnosti       Pitanja