E

1.Ko uvodi EURO?
2.Do kada vredi stari novac?
3.Sta posle 1.februara 2002?
4.EURO nas novac
5.Oprez!                                                                                                 
 

U
R

 Euro uvodi...

Od 1. januara 2002. godine euro ulazi u opticaj i u gotovinskom obliku, kao jedinstveni novac dvanaest europskih država, članica Europske monetarne unije (EMU): Austrije, Belgije, Finske, Francuske, Grčke, Irske, Italije, Luksemburga, Nizozemske, Njemačke, Portugala i Španije, a tada službeno počinje i zamena postojećih valuta tih država. U knjižnom obliku euro je ušao u privredu i u banke tih zemalja već 1. januara 1999. (osim u Grčkoj, koja je pristupila EMU 1. januara 2001.). Početkom sledeće godine stiže i fizički, u obliku novčanica i kovanica, u svakodnevicu svih građana, da bi od 1. marta 2002. postao jedino sredstvo plaćanja u tim zemljama.

                                            

 

 

 

“Stari novac” vredi ...

Austrijski šiling, belgijski franak, finska marka, francuski franak, grčka drahma, irska funta, talijanska lira, luksemburški franak, holandskii gulden, njemačka marka, portugalski eskudo i španjolska pezeta – nepovratno odlaze u prošlost. Njima će se moći plaćati samo u razdoblju “dvojne valute”, koje će potrajati od četiri sedmice do najviše dva meseca: u Holandiji do 28. januara, u Irskoj do 9. februara, u Francuskoj do 17. februara, a u ostalim zemljama do 28. februara 2002.

 

 

 

 

 Posle 1. marta 2002....

Nakon 1. marta 2002. godine euro postaje u svim navedenim zemljama jedino zakonsko sredstvo plaćanja, a novčanice i kovanice dotadašnje nacionalne valute moći će se nakon toga samo još zameniti za euro – u poslovnim bankama kraće vreme, kako u kojoj zemlji, a u središnjim bankama, koje su taj novac izdale, novčanice će se zamenjivati, po istom kursu i bez dodatnih naknada, još najmanje deset godina, ponegde i neograničeno, a kovanice najmanje do kraja iduće godine, no u nekim zemljama i neograničeno.

 

 

 

 

 

“Euro naš novac”

Sloganom “Euro naš novac” oko 300 milijuna Evropljana dočekuje svoju zajedničku valutu čije će se zakonito "stanište" protezati od krajnjeg severa Finske do najjužnije točke “starog kontinenta” u Grčkoj, od Portugala na zapadu do istočne granice Europske unije (EU) prema tranzicijskim zemljama, koje čekaju ulaznicu da se priključe i Europskoj uniji i Europskoj monetarnoj uniji (EMU).

Nasuprot težnji tih zemalja da euro što prije postane i njihov novac stoji podatak da tri članice EU – Danska, Švedska i Velika Britanija – nisu ušle u EMU, pa one zadržavaju i nadalje svoj nacionalni novac. No i bez njih, na početku sledeće godine sledi najveća operacija zamene novca u dosadašnjoj istoriji.

 

 

 

Oprez

Razlika u vrednosti između najveće eurpske novčanice od 500 EUR i dosadašnje najveće nacionalne novčanice u nekim zemljama bit će jako velika, a kod nekih to vredi i za novčanicu od 200 EUR. Zabrinutost zbog mogućih zabuna, dok se ljudi ne naviknu, ide tako daleko da je već bilo najava kako u nekim zemljama najveće eurske novčanice bar za neko vrijeme uopste neće ulaziti u opticaj.

 

  

O