PREPONE

110 m prepone

Trkaci ne pretrcavaju preko prepona, oni prelecu preko njih sa takvom glatkom gracioznoscu da veliki sampioni istrcavaju ove trke za samo dve sec. duze nego sprinteri na 100 m bez prepona.

Tehnika: sa telom koje se naginje napred trkac preko prepona izbacuje zamajnu nogu. Zamajna noga se ostro spusta na zemlju na prednji deo stopala. Sprint se nastavlja posle prelaska svake prepone.

Zene preskacu deset (83.2 cm), a muskarci jedanaest (106.68 cm) prepreka.

400 m prepone

1984. godine atleticarke su se pridruzile muskarima u trcanju ove veoma naporne trke, disciplini koja zahteva sposobnost da se pretrcavaju prepone naizmenicno, jednom pa drugom nogom, kao i veliku brzinu.

Sa starta koji je postavljen u "cik-cak" rasporedu, trkaci trce svako u svojoj stazi na celoj distanci, ukljucujuci i dve krivine. Atleticari u unutrasnjim stazama imaju prednost posto mogu da ocenjuju svoj tempo prema onima koji su ispred. Gubitak vremena se nadoknadjuje tako sto se prepona unutar staze pretrcava jakim nagibanjem tijela.

Na 300m ili vise dolazi do anaerobnog zamora.preponasi se u ovoj disciplini cuvaju za finis koji pocinje na 40m od cilja. Prepone su pravljene u obliku slova L tako da se mogu lako srusiti ako takmicar zapne za njih. Broj prepona koje se smiju srusiti nije ogranicen.

Prepone su u "L" obliku, napravljene tako da se mogu lako srusiti ako trkac zapne za njih. Obaranje prepreka se ne donosi diskvalifikaciju.

3000 m-stipl

Samo atleticari velike izdrzljivosti mogu se posvetiti ovoj disciplini.

Trka ima 28 suvih prepona svaka visoka 91,1-91,7 cm duz cele staze i sedam vodenih prepreka. Pocinje iz visokog starta, a na oznaci od 280 m nailazi se na prvu preponu. Naredne prepone su postavljene na razmaku od 78 m. Posle trece suve prepone dolazi vodena prepreka (sirina i duzina 3,66 m) koja se mora savladati u svakom krugu. Od poslednje prepone do cilja je 69 m. Ova trka se dijeli na tri dijela: preskakanje preko prepona, savladjivanje vodene prepreke i medju-preponska tehnika.