KRIVIČNO PRAVO I SUDSTVO 

Hamurabijev zakonik je prvobitni prototip kaznenog zakonika,jer kaznene mere zauzimaju najveći deo,a o ostalim granama prava govori se samo kad dođe do njihove povrede.Dosta je nerazvijenije i zaostalije nego stvarno ili obligaciono pravo,pa su se ostaci sistema taliona zadržali čak do današnjih dana.

U mnogim članivima sređemo kolektivnu odgovornost za postupak pojedinca(odgovornost dece i žene za postupke oca i muža).Pravna nejednakost je naglašena kao i u drugim pravnim segmentima zakonika(za isto delo se ne kažnjavaju isto avilum,muškenum i vardum).

I kao takav,Hamurabijev zakonik predstavlja određen pomak na dotadašnji sistem kažnjavanja(razlikuje se ubistvo iz nehata i sa predumišljajem,a za nenamerno povređivanje,predviđa se samo nadoknada troškova lečenja).

Ali za zakon koji za kaznu u 34 slučaja predviđa ubistvo (davljenje,spaljivanje,nabijanje na kolac),i sakaćenje(lomljenje kostiju,sečenje ušiju,šaka,grudi,izbijanje zuba i očiju),nikako se ne može reći da je blag i human.

Imovinske kazne su unapred određene za razne prekršaje i regulisane su legalnom kompozicijom,tako da sudiji nije ostavljeno po volji određivanje visine iznosa kazne.Sudsku funkciju vrše daijanum(carske sudije),gradonačelnici,upravnici oblasti,kao i sam vladar(vrhovni sudija).Srećemo i hramske sudove,ali su oni u Hamurabijevo vreme primali samo izjave pod zakletvom.Nema torture,a za dokazna sredstva su korišteni svedoci,zakletve,ordalije(božiji sudovi),kao i pismene isprave i razni ugovori.Nema kazni zatvorom ili prinudnim radom,a sve nejasnoće i nepotpunosti u zakonu su verovatno regulisane običajnim pravom. 

KAPIJA BOGINJE IŠTAR