Jovan Dučić (1874-1943) je učio najprije trgovačku školu u Mostaru, a zatim učiteljsku u Sarajevu i Somboru. Radio je kao učitelj u Bjeljini i u Mostaru. Preokret u njegovim životu nasatje 1889. kada napušta Mostar i odlazi na studije u Zenevu.Po završetku studija (1906) došao je u Srbiju i stupio u Ministarstvo inostranih dela, a 1910. ušao u diplomatiju.Do Prvog svetskog rata i između dva rata vršio je razne funkcije ( ataše,sekretar poslanstva,konzul,otpravnik poslova,ambasador ) po raznim evropskim prestonicama.Nakon izbijanja Drugog svetskog rata i pada Jugoslavije prešao je u Ameriku, gde je 1943. i umro.
U svoje vreme on je važio kao nenadmašan uzor pesnika. Ali ta slava počela je da bledi još za njegova života, da bi posle njegove smrti pala na najnižu tačku. Kasnije se za njega obnavlja interesovanje, njegove pesme ponovo osvajaju značajno mesto u antologijama, njegova poezija se podvrgava kritičkom preispitivanju, koje, iako ponekad dovodi u pitanje neke njegove ranije priznate vrednosti, zauzvrat otkriva nove i nepoznate.Danas on umnogome iygleda drugačiji nego što su ga videli njegovi savremenici.
Dučićeva poetika je poetika velikih tema.Po njegovom mišljenju liričar može " postati velikim pesnikom samo onda kada bude kazao velike istine o trima najvećim i najfatalnijim motivima života i umetnotsti: o Bogu, o Ljubavi, o Smrti ".Ta programska opredeljenost obeležila je celo njegovo delo. Kod Dučića se stalno oseća napor da bude na visini zadatka koji je sebi postavio, da o velikim srvarima peva na način velikog pesnika. Otuda izvesna prenapregnutost njegova izraza, što se ispoljava kako u pretencioznom isticanju velikih, sudbinskih tema u naslove pesama i ciklusa tako i u hipertrofiranoj simbolici, u pesnikovom nastojanju da u svakom, čak i najzabačenijem detalju vidi nešto izuzetno, sudbinbsko, "strašno".
|
|
|
|
|
|