Uvod

DINOSAURIA

Dinosauria,naucni naziv za bica koja svi znamo kao dinosauruse.šta su zapravo te životinje? Naziv je sastavljen od dve grcke reci -deinos-(strasan) i -saurus-(gušter),a dao ga je engleski zoolog ser Ricard Oven 1841.Od tog vremena,kada su prvi put otkriveni,pa sve do danas,dinosaurusi, kao i drugi mezozojski arhosauri,ne prestaju da nas iznenaduju i navode na proucavanje njihovog života,evolucije i izumiranja.Ljudski pogled na ova bica se menjao tokom vremena,tako su viktorijanci u njima videli trome,letargicne gmizavce,sa repovima koji se vuku po zemlji i slikali su ih kao usamljene zivotinje koje gacaju unaokolo po mocvari.Takvo mišljenje nije se mnogo menjalo do kraja šezdesetih godina ovog veka kada je profesor Džon Ostrom ,sa Jel univerziteta ,otkrio fosile Deinonychus-a u južnoj Montani.Sa otkricem ovog dromeosaurida bilo je jasno da se ne radi ni o kakvom letargicnom gmizavcu vec o vitkom i agilnom grabljivcu ,anatomski bliskom pticama.Tako mala grupa hrabrih paleontologa na celu sa Ostromom lansira teoriju o toplokrvnim društvenim dinosaurusima kakve niko do tada nije mogao zamisliti.Bili su brutalno kritikovani od strane svojih kolega,mada se sve više cinilo da su u pravu.

Scenario koji se odigrao u davnoj prošlosti glasi ovako:

Sve je pocelo u trijasu pre nekih 250 miliona godina kada od primitivnih arhosaura,tekodonta pocinju evoluirati dinosaurusi,kao i ostale grupe arhosaura(Archosauria-vladajuci gušteri).Najstariji predstavnik dinosaura(?) ili dinosaurmorfa je Eoraptor lunensis pronaden u Argentini 1991.Bio je primitivniji cak i od Herrerasaurus-a ,pronadenog na istom lokalitetu,koji se do tada smatrao za najprimitivnijeg predstavnika ove grupe.Starost Eoraptor-a iznosi oko 235 miliona godina.Od tog vremena Dinosauria pocinje naglu ekspanziju i zauzaima sve krajeve tadašnjeg kopna.Na samom pocetku svog evolucionog razvoja dele se u dve grupe:

-Saurichia-dinosaurusi sa karlicnim pojasom kao kod reptila,t.j.pubis je uperen prema napred i

-Ornitichia-dinosaurusi sa karlicnim pojasom kao u ptica gde je pubis okrenut unazad paralelno sa ishionom.

Obe grupe daju niz ogranaka koji zauzimaju sve kopnene eko sisteme i cine najveci deo kopnenih kicmenjaka,držeci sisare(koji su nastali otprilike kad i dinosauri) u zapecku ,ne dozvoljavajuci im da se razvijaju.U periodu jure,a možda još i u trijasu od saurihijskih nastaju ptice.Dalje širenje i grananje ove grupe trajalo je i tokom krede,kada su bili na vrhuncu svog razvoja.Iznenada na samom kraju perioda krede nestaje najdominantnija skupina kopnenih kicmenjaka zajedno sa krupnim morskim reptilima , pterosaurima i amonitima (velika skupina morskih glavonožaca iz mezozoika).Vecina naucnika se slaže da izumiranje na takozvanoj K-T granici(Kreda-Tercijar) ima veze sa padom ogromnog asteroida na poluostrvo Jukatan u Meksiku.Pronadeni su slojevi gline ,izmedju granice pomenutih perioda,na više mesta u svetu,a ono sto im je zajednicko je prisustvo elementa iridijuma kojeg nema na Zemlji izuzev na mestima gde su se desili udari nebeskih tela.Smatra se da je sloj gline nastao taloženjem prašine od udara koja je tokom dve godine sprecavala sunceve zrake da prodru na zemlju i tako izazvala velike promene na planeti.Medutim postavlja se pitanje kako su sve ovo mogli preživeti drugi organizmi kao na primer krokodili koji dele zajednicko poreklo sa dinosaurusima ili ptice koje pretstavljaju njihove evolucione potomke.

I tako, što bolje upoznajemo ova fascinantna bica ,sve nam je teže da odgonetnemo razlog njihovog izumiranja.Jednog dana ce se verovatno pojaviti teorija koja ce moci da objasni i izumiranje na K-T granici,ali mislim da ce do tada paleontolozi,geolozi ,astronomi i mnogi drugi morati da ulože jos puno truda u osvetljavanju ove misterije