Živeo je na kraju sela stari Bobilj.Imao je svoju kolibu i psa.Išao je po selu, skupljao kore hljeba i hranio se tako.Nikada se Bobilj nije razdvajao od svoga kucet, i imalo je ono od milošte nadimak drug.Pode Bobilj kroz selo, lupa ispod prozora, a Drug stoji kraj njega, repom maše.Kao da ceka svoj deo.Reknu Bobilju ljudi: "Bolje da makneš, Bobilje svoje pseto, jer se ni sam ne možeš prehraniti"Pogleda Bobilj svojim tužnim ocima, pogleda - ništa ne kaže.Vikne svoga Druga, otide od prozora i ne uzme koricu hljeba.
Sumoran je bio Bobilj, rijetko je sa kim razgovarao.
Otpocne zima, dune srdita mecav, zakruži snežna prašina, nabreknu debeli smetovi.
Ide Bobilj po smetovima, poštapa se, probija od kuce d kuce, a i Drug trci uz njega.Pripija se uz Bobilja, gleda ga samilosno u lice i kao da hoce da izusti:"Nikome mi nismo potrebni, niko nas nece prigrliti, sami smo ja i ti".Pogleda Bobilj psa pogleda - kao da pogada njegove misli - i tiho, tiho rekne: -Samo ti, Druže mene ne ostavi.
Koraca Bobilj s kucetom, dogega do svoje kolibe, a ona stara negrejana.Pogleda zemljanu pec, pogleda prošar po svakom kutku, a drva - ni cepke.Pogleda Bobilj Druga, a ovaj stoji - ceka šta ce reci domacin.A Bobilj ce tek nježno:Upregnucu te, druže, u sanke pa cemo poci u šumu, nabracemo tamo granja i pruca, pa cemo dovuci. založicemo kolibu, ugrejacemo se nas dvoje kraj pripecka.
Upregne Bobilj Druga u snake, dovuce granja i pruca, ugreje legalo, zagrli Druga, pomazi.Zamisli se Bobilj kraj pripeka, pocne se sjecati prošlosti.Isprica starac Drugu svoj život.Isprica o sebi tužnu povest, do prca i s bolom doda:"ti, Druže ništa ne odgovaraš. ne zboriš ni rijeci. ali tvoje su sive oci pametne...Znam,znam... ti sve razumeš.
Umor se mecava od jaukanja.Prorede se vejavice, zašumi kaplja sa krova.Top se snjegovi slivaju.Vidi Bobilj - prolazi zima, vidi i s Drugom razgovara:"Živnucemo , Druže, s proleca.
Zaigra crveno sunce, požure odmah potoci-praporc.Gleda Bobilj s prozora,pod prozorom se vec zemlja crni.Nabreknu na drvecu pupoljci, zamiriše na prolece.Samo godine Bobilja varaju, samo vlaga prolecna starca probija.Poceše noge njegove klecati, kašalj je grudi gušio, krsta su bolela cupala, a oci su se vec sasvim zamutile.Otopi se snjeg.Zemlja se osuši.Pod prozorom se razlista bijela vrba.Samo je starac rijede izlazio.Ležao je na krevetu, nije mogao sici.Silazi Bobilj s mukom, side zakašlje se zatuži, Drugu kaže:Rano smo, Druže, ja i ti onda nagadali.Skoro ce bogme, i smrt moja;samo umret, tebe ostaviti - najteže mi je.
Zanemogne Bobilj, ne ustaje, ne silazi, a Drug od kreveta ne mice.oseca starac - smrt se približuje, oseca - Druga, grli, - gorko place,"Kome, druže da te ostavim.Ljudi su nam svi tudi.Živjeli smo ja i ti...ceo život zajedno proveli, a smrt nas rastavlja.Zbogom, Druže moj dragi, osecam da i se približuje smrt, dah se i grudi lede.Zbogom...pa izadi na gorb, sjeti se svoga starog prijatelja.zagrli Bobilj druga oko vrata, cvrsto ga pritisnu na grudi, zadrhta i duša se vinu.Mrtav Bobilj leži na krevetu.Shvatio je Drug da mu je gospodar umro.Ide drug iz kuta u kut - ide, tuži.Pride Drug,onjuši umrlog - onjuši - žalosno zalaje.
Poceše ljudi govoriti medu sobom:što li to bobilj ne izlazi.Sporazumijevši se, dodoše - videše - ustuknuše.Mrtav Bobilj leži na krvetu, u kolibi zadah mrtvacki - kužni.Na krevetu sjedi pas, šcucuren.
Uzeše ljudi mrtvaca, spremiše, okupaše - u kovceg staviše, a pas od umrlog neodmice.Poneše mrtvaca u crkvu, Drug pored njega.Tjeraju psa od crkve, tjeraju u hram ne puštaju.Probija se Drug, valaj se na crkvenom pragu, zavija od tuge i gladi na nogama se ljulja.
Doneše mrtvaca na groblje, doneše - u zemlju zakopaše.Umro je svima nepotrebin Bobilj i niko za njim ne zaplaka.
Zavija Dug na grooblju, zavija - šapama zemlju razgrce.Hoce Drug da otkopa svog starog prijatelja, da otkopa i da s njim zajedno legne.Ne silazi pas s groba, ne jede, tuži.Izdade Druga snaga, ne diže se ustati ne može.Gleda Drug grob, gleda tužno jeca.Hoce Drug da kopa zemlju,je za prode niz leda,opusti Dug glavu, opusti, tiho uzdrhta i precrce na grobu....
Zašaptaše na huci cvetovi, ispricaše pticama divnu povjest i prijateljstvu.Dolete na grob kukavica, sede na žalosnu vrbu.Sedela je kukavica, tužeci žalosno nad grobom kukavca.

HOME