КЊИГА ДРУГА

 Јован Стерија Поповић ( 1806-1856)

ЛАЖА И ПАРАЛАЖА 

 

 

 

Не, ја нисам Бошко Буха,
ја нисам херој улице,
ја не возим брза кола,
мене не јуре цурице.
Ја немам злата око врата
И немам сат од дијаманта...
Ја немам снаге, немам воље,
Да чекам да л ће бити боље...

 

 

Алиса

Мало чудан почетак, зар не... Ова песма, необично за некакав увод, као некакав пролог... Ни најмање... Прочитаћете...

Јован Стерија Поповић је рођен у Вршцу, учио у родном мјесту, Сремским Каровцима, Темишвару и Пешти, а потом у Кежмарку, право на Евангелистишком лицеју. Након завршених стуфија радио као професор, а онда као адвокат у Вршцу. Од 1840. године, на позив владе кнеза Милоша, радуи у Србији на разноврсним друштвеним и културним пословима. Прво професор природног права на новооснованом лицеју у Крагујевцу, односно начелник Попечитељства просвјешченија, тадашњег Министарства просвете. Неслагање са водећим људима из Кнежеве околине увјетовало је 1848. године његов повратак из Београда у Вршац. Ту је, у разочарењу и потиштености, повучено и осамљено живио до смрти.

Класично образован, полиглота, познавалац врхунских комедиографских у европским остварењима, писац великог посмазрачког дара, убјеђен у моћ језика и дејство оног што пише, Стерија је осебујна и комплексна стваралачка појава. Творац је оригиналних дјала, великог значаја и вриједности, која посједују непрекидну актуелност и трајност. Ово се прије свега односи на његове комедије, по којиме се сматра родоначелником наше комедиографије, односно драматике, јер је међу првим нашим правим позоришним писцима. Непрекидним радом на драматици од 1827. до 1853. стерија је створио обимно књижевно дјело које обухвата преко двадесет наслова. Огледао се у свим књижевним родовима ( поезија, романи, историјске драме и трагедије, комедије). Највише стваралачке домете постигао је у комедијама, које у пуном смислу ријечи освједошују његову духовитост и инветивност.

Стерија је испољио и огромну активност на свим пољима друштвене дјелатности, сврставши се тако у редвеликих препородитеља и реформатора друштвених.Стерија је одиграо веома знашајну улогу у области правног организовања школства: први школски закон у Србији, Устројење јавног училиштног заведенија. Израдио је највише школских уџбеника. Његово су дјело и главне културне установе у Србији: покретач је и сарадник Друштва српске словесности, касније Академије наука.

У области позоришта развио је широку и многоструку активност. Театар је сматрао школом. За њега, позориште свој пуни смисао и разлог постојања остварује као општекорисна народна установа. Скупа с Атанасијем Николићем окупуио је, увјежбао једну дружину љубитеља глуме и у тзв. Театру на ћумурку 1841/42. радио на организовању дталних позоришних представа. Стерија је за ово позориште сам писао, радио као драматург и као преводилац позоришних комада.

Све у свему, велики Српски писац и човек који нас је задужио...

************************

Е, сада та представа... Многи би рекли- класучна Стеријина прича... И, знате шта? Били би у праву... Он као да није могао побећи од покондиреносту, затупљености и глупости нашеге народа. Стога и ова предсава као и

Покондирена тиква осликава заслепљеност народа Западом и њиховим начином живота.

Иако по Јовану Стерији Поповићу изворно означена као весела комедија “, “ ЛАЖА И ПАРАЛАЖА је још једна од горких поучетелних прича са срећним крајем.

Извршена деконструкција текста и поновно стварање нових слика са додатним лицима послужила је као повод за жанровска и стилска преиспитивања идеје о светској варалици ( он је човек који је ишао у Месец!) и наивном народу кога готово свако ( читај: свако) ко је иоле бескрупулозан може да заведе и искористи.

Потреба да се свакодневница заодене заводљивим илузијама о животу на високој нози, у чему је интерес једини циљ, нагнала нас је да посегнамо за актуелном иконографијом која нас нештедимице окружује са свих страна. Опсесија звана Живот На Велиј Нозигура нас све даље у имбецилност, правећи од нас карикатуре, жељне лијепог изгледа... Сва срећада постоје и те варалице које ће да прекину тај сан о недостижном и проклетом у овом народу, кји ће да оду а дасе не осврну и не замисле се о трагедји и сузама које су оставили иза себе... Кажем, хвала б(Б)огу да такви људи постоје, људи који нас враћају у стварност. А ми ћемо наставити по старом... и већ можемо почети причати о ЛАЖИ И ПАРАЛАЖИ II”.

 

А ви и даље можете и писати на: gorandakic@yahoo.com <mailto:gorandakic@yahoo.com>

Ето, до новог сусрета...