ZACECI USTANKA U SRBIJI

        Nakon sto je Turska zavrsila rat sa Austrijom,u  Svistovu1791. i sa Rusijom u Jasiju 1792., turski dvor se ozbiljno nosio sa planovima da izvede toliko potrebne reforme cele zemlje. Prvi korak u ovome je  napravio sultan Selim III (1791-1807) kada je uveo reforme poznate pod nazivom '' nizami-naziri dzedid''. Ovim reformama je zabranjeno janjicarima da zive u Srbiji. Porta je poverila energicnom i mudrom Becir- pasi da povradi red u Srbiji.Uspeo je da ugusi bunu u Nisu, a imanja janjicara poceo da deli muslimanskim porodicama iz Poznja. Kada je otisao u Bitolj njegovu politiku je nastavio Topal Ahmed-pasa. Posto je pomogao pasi u gusenju bune dobio je vezirski cin u Beogradu.
         Po srpskom shvatanju pravi red se mogao uspostaviti samo tako ako se izmedju naroda i vlasti iskljuce nezeljeni posrednici; drugim recima, ako se narodu da jedna vrsta samouprave. Ova misao se javila i prije Svistovskog mira, a zastupao je tronoski arhimandrit Stevan Jovanovic sa jos nekim svestenim licima. U Carigradu s prema tim teznjama pokazalo izvesno razumevanja, iako im se u svemu nije moglo izaci u susret ( fermanima iz 1793/4/6. Porta je Srbima priznala izvesna samoupravna prava).
         Stanje seljka u Srbiji posle ovih povlastica moglo se smatrati kao daleko bolje nego u bilo kojoj drugoj pokrajini pod turskom vlascu. Srbi su imali poglavice kao sto su bili stanko Harambasic, vodja narodne vojske, knez Alesa Nenadovic, knez Ranko Lazarevic i dr. Oni su imali oruzije i jednu vrstu vojne organizacije.
          Planove Selima III osujetile je i potpuno rastrojila tadasnja Francuska politika. S obzirom da je Austrija bila protiv francuske revolucije sklopila je savez sa Turskom, na sta su Francuzi reagovali objavom rata beckoj vladi 1792.Francuzi su takodje  hteli  da pomute odnose Austrije i Turske.
          Ova francuska aktivnost nije imala nekih neposradnih veza u Srbiji. Posrednih, medjutim, bilo je vise. Najjaci posredni uticaj na razvoj prilika u Srbiji ucinio je francuski upad u Egipat leta 1798. U Carigradu se cinilo da je posle sloma mletacke vlasti dosao red i na muslimanski svet. Posto Porta nije mogla istovremeno da se obracunava protiv unutrasnjeg i spoljasnjeg neprijatelja proglasila je milost svim odmetnicima koji se pokore, makar i samo formalno, svom gospodaru.