PITIJA

(Grč Pythia, lat. Pythia - sveštenica u Apolonovom hramu u Delfima, kojoj je bilo povereno objavljivanje proročanstava)

Pitija nije ime određene osobe, nego pojedinačna titula sveštenice, čijim je posredovanjem Apolon objavljivao Zevsovu volju ljudima koji su to molili i prineli mu odgovarajuću žrtvu. Pitiju znamo i iz mitova i iz istorije. Bila je to starija žena i dok je vračala sedela je na tronošcu iznad duboke pukotine u steni, iz koje su se dizala opojna isparenja. Pitija se, u ekstazi, oglašavala nesuvislim kricima koje su sveštenici beležili i oblikovali u odgovore. Ono što će Apolon, po Zevsovoj volji, objaviti ustima Pitije, zavisilo je, dakle, od delfskih sveštenika. S obzirom na opšte verovanje da su božanskog porekla, ti su odgovori imali veliko značenje, a pri službenim pitanjima vladara i vlada i znatnu političku težinu. Iako zvuči čudno, odgovori su neretko bili vrlo ozbiljni jer su ih sveštenici formulisali na osnovu dobrog poznavanja prilika. Bili su u mogućnosti da dobiju detaljne informacije od putnika iz svih grčkih, a i susednih zemalja, koji su stizali u Delfe. Štaviše, moguće je zaključiti da su na politiku grčkih država često uticali onako kako su želeli, najčešće u interesu svegrčkog sporazumevanja i saradnje. Ako su bili u nedoumici, bez ustezanja bi svoje odgovore formulisali dvoznačno. Sećanje na to zadržalo se do danas u poslovici: "Govori kao Pitija".

Mitovi uvek govore samo o jednoj Pitiji. U arhajskim i klasičnim vremenima u Delfima su, zbog velikog interesovanja, delovale dve pa i tri Pitije istovremeno. U vreme helenizma, kad je političko značenje proročanstava osetno palo, a pitanja postavljali jedino pojedinci, delfskom proročištu je bila dovoljna i jedna Pitija. Poslednja vest o njoj potiče iz vremena cara Julijana (361-363. g.n.e) tj. gotovo pola veka posle proglešenja hrišćanstva službenom religijom Rimskog Carstva. Živela je kao uboga starica u ruševinama Apolonovog hrama.

Iako je u grčkom svetu bilo više proročišta, delfsko ih je sve nadmašivalo slavom i, navodno, pouzdanošću. Tamo su po savet odlazili mitski junaci kao što su Herkul i Edip, pitanja su upućivali vladari svih grčkih država, među kojima Solon i Aleksandar Veliki, na Delfe su se pozivali utemeljitelj ili obnovitelj, Olimpijskih igara, Ifit, vojskovođa Temistoklo i filozof Sokrat. Za delfska proročanstva su zanimanje iskazivali i mnogi vladari stranih država.

Mitski junaci su Pitijine reči tumačili uglavnom pravilno. Smrtnicima to, zbog ljudske nesavršenosti, često nije polazilo za rukom. Među najpoznatija Pitijina proročanstva ubraja se proročanstvo lidijskom kralju Krezu koji ju je upitao za ishod planiranog rata koji je naumio da povede protiv Persijanaca. Pitija je odgovorila: "Ako Krez prekorači reku Halis, uništiće veliku državu". Kralj se na to samouvereno upustio u ratni pohod, a proročanstvo Pitije se ispunilo: pretrpeo je poraz od persijskog kralja Kira i tako uništio sopstvenu državu.

Pitijino ime se izvodi od starog imena Delfa, koje je na grčkom glasilo "Pytho". To ime je bilo povezano s imenom zmaja Pitona. Pukotina u steni nad kojom je Pitija vračala, tokom arheoloških istraživanja, koja (s prekidima) traju od 1838. godine, još uvek nije pronađena.

BACK