Grčki vajar je koristio žive modele ali je individualne osobine transformisao da bi dobio idealan tip koji neće predstavljati ma kog čoveka, već čoveka u punoj fizičkoj snazi. Ove statue nisu bile portreti već su bile namenjene posvećenim prostorima. Ponekad su to bile statue boga Apolona, ili statue ponuđene bogovima da bi se ovekovečilo sećanje na junaka poginulog u ratu.
Posle kurosa, početkom klasičnog perioda (početkom V veka p.n.e.), slkedi figura efeba, mladog atlete prikazanog u opuštenom položaju.
Kultura atletskog, vezana za olimpijske igre , ostvarila je dubok uticaj na vizuelne umetnosti. Pobednici olimpijskih takmičenja bili su slavljeni kao heroji i njihovo telo, sredstvo za takmičenje i ostvarivanje pobede, bilo je smatrano oličenjem božanskog savršenstva.
