Istorijat

Evropska unija je specifična organizacija evropskih država,koja te države povezuje na troslojan način:

1. kroz postojanje i saradnju tri evropske zajednice a) Evropske zajednice za ugalj i čelik (CECA), osnovane 18.aprila 1951.godine, b) Evropske ekonomske zajednice (EEZ), osnovane 25.marta 1957.godine i c) Evropske zajednice za atomsku energiju (EVROATOM), osnovane 25.marta 1956.godine.
2.  kroz saradnju i zajedničko vođenje spoljne politike i bezbednosne politike potvrđivanjem svoga identiteta na međunarodnom planu, uspostavljanjem ekonomske i monetarne unije, stvaranjem jedinstvenog ekonomskog prostora bez unutrašnjih granica i jačanjem privredne i društvene kohezije među državama članicama.
3.  kroz saradnju u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova zajedničkim i jedinstvenim uređivanjem pitanja iz tih oblasti, zaključivanjem regionalnih multilateralnih, umesto bilateralnih, međunarodnih ugovora, jedinstvenim rešavanjem pitanja prelaska granica u Evropskoj uniji, viza, imigracije, azila, formiranjem zajedničke evropske policije (EUOROPOL) radi suzbijanja najtežih oblika međunarodnog kriminala vezanog za ratne zločine, promet oružja i droge i finansijske malverzacije (»pranje novca«).

Evropska unija, za sada, nema svojstvo pravnog lica. Međutim sve tri napred navedene evropske zajednice zadržale su svaka svoj međunarodnopravni subjektivitet.

Jezgro Evropske unije začeto je Rimskim ugovorima o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju 1957.godine, a zatim je preko Jedinstvenog evropskog akta 1986.godine politička integracija krunisana Mastrihtskim ugovorom 7.februara 1992.godine kada je stvorena Evropska unija (Ugovor iz Mastrihta stupio je na snagu 1.novembra 1993). Ugovorom iz Amsterdama od 17.juna 1997.godine (stupio na snagu 1.maja 1999), izvršene su izvesne reforme u Uniji sa ciljem jačanja saradnje i pojednostavljenja sistema Evropske unije.

Na zajedničkom tržištu Evropske unije proglašene su "četiri velike slobode":

-    sloboda kretanja roba

-    slobodu pružanja usluga

-    slobodu cirkulacije kapitala 

-    slobodu kretanja ljudi

Od 1.januara 1999.godine u Evropskoj uniji započela je treća etapa izgradnje Evropske monetarne unije uvođenjem jedinstvene evropske valute – evra. U prelaznom periodu od 1.januara 1999. do 31.decembra 2001.godine plaćanja su mogla da se vrše u evru i u nacionalnim valutama, a od 1. januara 2002.godine u članicama Evropske monetarne unije banknote i kovani novac denominirani u evru su jedino zakonsko sredstvo plaćanja.

Preduslov za učešce u Evropskoj monetarnoj uniji jeste ispunjenje, pre pristupanja, tzv. kriterijuma konvergencije, što znači da svaka država mora:

 1. da dokaže trajnu stabilnost cena,

2. da ne zabeleži preterani budžetski deficit,

3. da dve godine nije prouzrokovala napetost deviznog kursa u Evropskom monetarnom sistemu i

4. da njena dugoročna kamatna stopa bude najviše za 2% viša nego u zemljama sa najstabilnijim cenama.

Evropska unija je, da bi državama zainteresovanim za uclanjenje stavila do znanja svoje zahteve, 1995.godine objavila Kodeks ponašanja , “Belu knjigu – priprema pridruženih zemalja Centralne i Istocne Evrope za integraciju u unutrašnje tržište Unije” (White paper – Preparation of the Associated Countries of Central and Eastern Europe for Integration into the Internal Market of the Union) , u kom tretira oblasti u kojima treba izvršiti potrebna zakonska usklađivanja sa pravnim sistemom Evropske unije: 

  
Godine 2004. prijemom novih deset država u članstvo Evropske unije (Česka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka i Slovenija, "Evropa petnaestorice" postaje "Evropa dvadesetpetorice" čime Evropska unija znacajno proširuje svoje granice prema Istoku i Jugu Evrope. 

Povratak na početnu stranicu