Slabosti su prezaposlenosti u poljoprivrednom sektoru i nedostatak razgranatosti ovog sektora. Industrija željeza, rudarstva, brodogradnje, energije i hemije nije konkurentna

Poljska je stabilno i brzo provela politiku ekonomske liberalizacije kroz devedesete i danas se izdvaja kao uspješna priča među tranzicionim ekonomijama. Naime, mnogo toga još treba da se uradi. Privatizacija malih i srednjih državnih preduzeća i uspostavljanje liberalnog zakona za otvaranje novih firmi je ohrabrila razvoj privatnih biznis sektora, ali pravne i birokratske poteškoće sa istrajnom korupcijom sputava njen dalji razvoj. Poljski poljoprivredni sektor ostaje hendikepiran zbog strukturnih problena, viška radne snage, neefikasnih malih farmi i nedostatka investicija. Restruktuiranje i privatizacija osjetljivih sektora (ugalj, željezo, željeznica i energija), nedavno pokrenuta, su se zaustavile zbog nedostatka političke volje sa strane vlade. Strukturalne reforme u zdravstvu, obrazovanju, penzionom sistemu i državnoj administraciji su rezultirale, većim nego što su bili očekivani, fiskalnim pritiscima. Dalji progres javnih finansija zavisi većim dijelom od privatizacije poljskog preostalog državnog sektora, redukcije državne zaposlenosti i generalnog remonta poreskog sistema koji će obuhvatiti i rastuću sivu ekonomiju i farmere, koji većinom ne plaćaju porez. Vladina odluka da uđe u EU je uokvirila većinu aspekata njene ekonomske politike i nove legislative. Rastuća poljska izvozna konkurentnost i zaustavljanje državnog deficita su glavni prioriteti.