Komete
| Комете ( грч. kometes- дугокос) се састоје од камења, прашине и гасова, а на њима се могу издвојити два дијела: лоптаста глава или језгро и реп. Језгро комете је величине од 1-2 km и састоји се од леда, прашине и камења. Након што Сунчеви зраци загрију језгро комете, гасови се рашире у облику косе (коме), која заједно са језгром чини главу комете, која достиже и до 100 000 km. Приближавањем Сунцу развија се и реп, чија дужина може бити и до више стотина милиона колометара. Репови комета су дугачки и магличасти, грађени од веома разријеђене прашине и плазме. Још их називају и звијезде репатице. Због веома мале густине за комете се каже да су „огромно видљиво ништа“. У циљу објашњавања густине комета један руски научник је рекао: „Узмите зрно пшенице и одвојите од њега милионити дио. Тај дјелић истуцајте у нејфинију прашину, а затим је разбацајте по некој великој дворани у којој има више од 1000 сједишта. Да ли та количина прашине нешто значи у толикој сали? Ето, толика је управо густина материје у репу комете.“ |
|
|
|
|
Комете су видљиве када дођу у близину Сунца и Мјесеца, а њихово појављивање у прошлости људи су тумачили као предзнаке ратова и епидемија. Дијеле се на три основне групе: елиптичне,параболичне и хиперболичне. Комете се састоје од воденог леда, нешто угљеног диоксида, метана и амонијака, те од прашине и стјеновитих честица. Могу се подијелити на кратко-периодичне (до 200 година) и дуго-периодичне (преко 200 г.). Кратко периодичнe се крећу око Сунца истим смјером као и планете, док дуго-периодични могу доћи из било ког смјера. Извор дуго-периодичних комета је Оoртов облак којег чини сферни облак кометских језгри које чине крајњу границу Сунчевог система. Велики број комета као и астероида налазе се у Куиперовом појасу који се налази иза Нептуна. Разлог зашто објекти из Куиперовог појаса никад нису постали небеска тијела је тај што имају мању густину праоблака на великој удаљености од Сунца. |
|
|
Shoemaker Levy |
 |
|
Комете: Икеја и М31 |
|
 |
 |
 |
 |
 |
 |
