ЊЕГОВА  СВЕТОСТ
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г. ПАВЛЕ  

Патријарх Павле (мирско име Гојко) рођен је на Усековање 11.септембра 1914. године у селу Кућанци, Славонија. Гимназију је завршио у Београду, Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.
 Као прогнаник и избеглица у време Другог светског рата био је у манастиру Свете Тројице у Овчару. Био је и вероучитељ деце избеглица. Замонашен је у манастиру Благовештењу 1948. године, када је рукоположен у чин јерођакона. Од 1949. до 1955. сабрат је манастира Раче где врши разна послушанија. У чин јеромонаха рукоположен је 1954., протосинђел је постао исте те године, а архимандрит 1957. У Атини је био на постдипломским студијама од 1955. до 1957 године. За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957.  и хиротонисан у београдској Саборној цркви.
 У рашко-призренској епархији гради нове храмове, обнавља старе и порушене, често путује, обилази и служи у свим местима ове своје Епархије. Бави се и научним радом, објављује радове, повремено држи предавања.
 За четрдесет четвртог патријарха српског, уместо оболелог патријарха Германа, изабран је од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве новембра 1990. године. Устоличен је у недељу, 2. децембра 1990. године у Саборној цркви у Београду, а у древни престо српских патријараха устоличен је у манастиру Пећке Патријаршије  22. маја 1994.године.
 Патријарх Српски Г. Павле учинио је канонске посете многим епархијама Српске православне цркве у земљи и иностранству. Посетио је Српску цркву у Аустралији, у Америци, Канади, Западној Европи...
  Безброј пута је писао и интервенисао код разних државника и многих институција да се помогне у решавању кризе и успостављању мира на просторима претходне Југославије. Тим поводом имао је сусрете са представницима Римокатоличке цркве, Исламске верске заједнице, представницима Светског савета цркава, дипломатима, државницима, представницима хуманитарних и других организација.
 Посетио је и седиште Уједињених нација у Њујорку, Белу Кућу у Вашингтону где је са одговарајућим личностима разговарао и износио чињенично стање у вези са избијањем рата у претходној Југославији.
 Велики духовник, аскета и сјајан беседник, овај првосвештеник свакодневно - кад црквена правила дозвољавају, приноси бескрвну жртву (служи свету Литургију) за спас српскога рода крстоноснога.