Japan se sastoji od 1024 ostrva od kojih su najveca: Honsu ( stari Hondo ),Hokaido ( stari Jeso ),Sikoku i Kjusu. Honsu i Hokaido su spojeni podmorskim tunelom duzine 54 km,a nalazi se oko 100 m ispod dna mora. Ova ostrva odgovaraju nadmorskim aktivnim tektonskim horstovima,koji se nalaze pored dubokih podmorskih rovova na istoku. Smjesten je tako u "vatrenom pojasu Pacifika". Ceste su intenzivne vulkanske erupcije ( nazvan je i "svetski muzej vulkana" ) i zemljotresi ( svake godine u Japanu zabiljezi se oko 5 000 zemljotresa razlicite jacine ) koji ponekad izazivaju morske talase razornog dejstva ( cunami ). Prilicno cesti su i tajfuni i poplave. Aktivnih vulkana ima 54. U kraterima mnogih vulkana ( ugasenih ),nalaze se mnoga bistra planinska jezera,a dna nekih su i naseljena.
        Drzava svoj visoki zivotni standard ne duguje prirodnoj sredini. U reljefu dominiraju planine ( najvisi vrh Japana je Fudzi,na Honsuu,visok 3 776 m ),dok doline pokrivaju tek 16% teritorije; sume zauzimaju dve trecine i predstavljaju velika prirodna bogatstva. Od energetskih izvora istice se jedino veliko bogatstvo vodnih snaga ( odsustvo nafte,uglja,uprkos naslagama u Kjusuu i Hokaidu ). Postoje nalazista mnogih ruda metala i nemetala,ali u nedovoljnim kolicinama da bi se podmirile potrebe visoko razvijene industrije ( nekih ruda ima dosta poput zive,olova,cinka ). Ostrvski polozaj utice i na klimatske karakteristike. Smesten u monsunskoj oblasti ( klima je monsunska ),Japan ima vlazna i topla leta,dok je zima ostra na severu,sa dosta snega na zapadnoj strani. Srednja temperatura je visa nego na azijskom kontinentu uprkos istoj geografskoj sirini.
        Japan okruzuju Japansko more,Ohotsko more,Istocno Kinesko more,kao i Tihi okean. Ona predstavljaju "beskrajne njive" Japanaca sa kojih oni ubiraju "obilnu zetvu",odnosno jako su bogata ribom. Brojem ostrva uvidja se se da je obala izuzetno razudjena,ali ne i samo po tome ( obale velikih ostrva su razudjene ).
        Kolika je ozbiljnost problema prirodnih katastrofa,a samim tim i teskoca zivota u Japanu,svedoce mnogobrojne neverovatne katastrofe,ogroman broj zrtava i velika materijalna steta,a neke najvece su:

• Jedan od najzescih zemljotresa u Japanu desio se 1. septembra 1923. godine. To je inace datum koga se po japanskoj mitologiji treba cuvati. Tacno 76 sekundi pre dvanaest sati ravnicu Kanto potresla su tri strahovita udara zemljotresa,koja su potpuno razrusila Tokio i Jokohamu. Od ukupno 700 000 ostecenih zgrada,576 000 bilo je potpuno unisteno. Uzas razaranja  jos vise se povecao novom opasnoscu - pozarom. Vatra je zahvatila vecinu drvenih i papirnih gradjevina u kojima su ljudi tada zivjeli. Krajnji bilans je smrtno stradanje 247 000 ljudi. U zalivu Sagami,preciznim merenjima utvrdjena su izdizanja do 250 m,a spustanja do 400 m.
• Cunami koji je zadesio mesto Ava 1703. godine,jedna je od najtragicnijih i najdestruktivnijih katastrofa u istoriji. Usmrtio je preko 100 000 ljudi. Ovaj dogadjaj se desio pre tri veka,ali to ne znaci da su cunami prestali plesati svoj ples.
• 1993. u Japanu razaranje je izvrsio cunami visine talasa 31 m,izazvan magnitudom po Rihteru 7,6. Broj poginulih je 330,a materijalna steta je iznosila 1 500 000 000 $. Pripada medju osam najrazornijih cunamija u svetu u periodu 1990-1998.