Od ukupne,inace male obradive povrsine samo ⅓ se nalazi u ravnici. Obradiva povrsina je manja od povrsine sredisnje Srbije,gde zivi oko 6 miliona stanovnika,a Japan ima 124,8 miliona stanovnika. Poljoprivredna imanja su uglavnom veoma mala ( 75% su manja od 1 ha ),ali su dobro opremljena savremenim orudjima za rad i uz upotrebu hemijskih sredstava ostvaruju se veoma visoki prinosi.
Glavna kultura je pirinac,koji se gaji skoro na polovini ukupne obradive povrsine. Pirincna polja penju se uz planinske strane po izgradjenim terasama do 1 600 m visine i skoro sva se navodnjavaju. Zahvaljujuci dobroj,najcesce bastovanskoj obradi i velikoj upotrebi vestackog djubriva,prinosi biljnih kultura po hektaru su vrlo visoki ( kao djubrivo koriste se u znatnim kolicinama i morske alge ). Japanci dobijaju oko 6 000 kg pirinca po hektaru,a to je tri do cetiri puta vise nego u drugim azijskim zemljama. Na najvecem delu obradive povrsine dobijaju se po dve zetve godisnje. Oko polovine seoskih gazdinstava bavi se gajenjem svilene bube ( po proizvodnji svile medju prvim u svetu ). Rijetka su uzgojista industrijskih kultura ( duvan,secerna repa,secerna trska,dud ),izuzev plantaza caja.
Duzina obala i susret toplih i hladnih morskih struja povoljno su uticali na razvoj ribolova,po kojem Japan zauzima drugo mesto u svetu,sa 12 miliona tona godisnje ( oko 90 kg po jednom stanovniku ),ispred Kine,SAD-a,Cilea,a iza Perua. Mora ( Japansko,Ohotsko,Istocno Kinesko ) i Pacifik ( Veliki Tihi okean ) izuzetno su bogata ribom,sto je i Japan iskoristio. U ribarstvu je zaposleno tri puta vise ljudi nego u rudarstvu.
