Različite budističke tradicije slave praznike u različite dane, ali se svi sem Japanaca ravnaju prema lunarnom kalendaru.
Sledbenici theravade (Tajland, Burma, Šri Lanka, Kambodža i Laos) slave rođenje, prosvetljenje i smrt Budinu na dan punog meseca u maju, izuzev kada je prestupna godina i onda se praznik slavi u junu. Ovaj praznik se naziva Vesak (takođe Wesak ili Vaisakh), što je naziv meseca u indijskom kalendaru. (Ove, 2004. godine Vesak pada 2. juna, pošto je prestupna godina.)
Šri Lanka
Poya, dani punog meseca, imaju posebnu važnost, a naročito njih pet. Nazvani su po lunarnim mesecima u koji padaju.: Duruthu (dec./jan.), Navam (obično februar), Vesak (maj), Poson (jun - proslava dana kada je Mahinda preneo Dhammu iz Indije na Šri Lanku) i Esala (juli/avgust). Karakteristična za Šri Lanku je i živopisna procesija perahera. Na kraju Esala perahere (avgust) ulicama Kandija ide procesija koja nosi relikviju Budinog zuba na leđima slona. Praznik traje tokom devet noći i povorku čini više od sto slonova. Nova godina se slavi tri dana počev od prvog dana punog Meseca u aprilu.
Tajland
Asalha puđa (juni/juli) slavi Budinu prvu propoved. Neposredno posle nje počinje tromesečni period monsuna, odnosno tromesečnog meditacijskog povlačenja, kada monasi ostaju na jednom mestu i intenziviraju svoje vežbanje. Ako moraju da napuste manastir tokom ovog perioda, to ne sme biti duže od tri dana. Ovaj se period naziva vassa i odgovara periodu monsuna u Aziji i obično se završava u oktobru.
Kathina ceremonija se održava prikladnog dana tokom meseca koji sledi vassa period (oktobar ili novembar). To je vreme u godini kada laici mogu monasima ponuditi nove ogrtače (minimum tri metra platna je potrebno za jedan ogrtač) i druge neophodne rekvizite i time steći posebne zasluge za održavanje Sanghe.
Magha puđa (jan./feb.) slavi različite manje značajne događaje iz Budinog života, uključujući i njegovo predskazanje dana kada će umreti, tj. preći u parinirvanu. Maha đat praznik slavi njegove prošle živote. Proslava Nove godine, Songkran (sredina aprila), uključuje i Vodeni praznik. Na kraju, svakog meseca dan punog Meseca je uposath, dan posebne predanosti učenju.
Tibet
Budino rođenje se slavi devetog dana četvrtog meseca tibetanskog kalendara (maj), njegovo prosvetljenje i utrnuće 15. dana istog meseca. Novogodišlje ceremonije su naročito spektakularne i padaju prvog dana punog Meseca u martu. Međutim, budistička nova godina zavisi i od zemlje ili etničkog porekla grupe, pa tako Kinezi, Korejanci i Vjetnamci slave krajem januara ili početkom februara. Gutor je prednovogodišnji praznik kada se treba osloboditi svih negativnosti nagomilanih u prethodnoj godini. Losar je sama proslava nove godine, traje 4 dana i sledi je duga religiozna ceremonija Monlam Ćemo ("Veliki praznik molitve"), koji traje 3 nedelje. Dyam Ling Ći Sang (15. dan 5. meseca lunarnog kalendara) jeste dan kada se prinose ponude lokalnim božanstvima. Tibetski dan nacionalnog ustanka, u znak sećanja na ustanak u Lasi 1959. je 10. marta prema zapadnom kalendaru, a Dalaj Lamin rođendan 6. jula. Čokhor Dućen (4. dan 6. lunarnog meseca) jeste dan sećanja na Budinu prvu propoved, a Lha Bab Dućen (22. dan 9. lunarnog meseca) na njegovo uspinjanje na Tušita nebo kako bi podučio i svoju majku. Ngaćo Ćenmo (5. dan 10. lunarnog meseca) jeste praznik svetla kojim se obeležava smrt Tsong-kha-pe. Postoje još mnogi drugi praznici i značajni datumi svakoga meseca.
Japan
Hana Matsuri (8. april) je praznik Budinog rođenja, Nehan (15. februar) njegovog prosvetljenja i Rohatsu (8. decembar) njegove smrti. Kogen Mizuno u svojoj knjizi Počeci budizma kaže: "Nema čvrstih dokaza za tačno utvrđivanje dana kada je Šakjamuni (Buda) rođen. Japanski budisti, oslanjajući se na tekstove o Šakjamunijevom životu prevedene na kineski sa sanskrita -- na primer Buddhaćarita -- slave 8. april kao njegov rođendan i tokom ceremonije slatkim čajem posipaju statuu koja ga predstavlja kao novorođenče. (Ova tradicija nastala je na osnovu legende da je Šakjamuni bio opran naizmenično toplom i hladnom vodom kada se rodio.) Od kraja devetnaestog veka, u Japanu se ova ceremonija zove Praznik cveća u znak sećanja na cveće kojim je bio ispunjen vrt Lumbini (na granici Indije i Nepala) gde se po predaji Šakjamuni rodio."
Dve ravnodnevnice se obeležavaju kao Higan (oko 21. marta 20 septembra), dok se Obon proteže 4 dana, počev od 13. jula i obeležava izbavljenje iz jednog od paklova majke jednog od Budinih najboljih učenika. To je i praznik u čast ponovnog spajanja porodičnih predaka sa živima. Isti praznik poznat je i po svom sanskritskom imenu Ulambana i slavi se širom mahajanske tradicije od prvog do petnaestog dana osmog lunarnog meseca. Tada se veruje da se vrata pakla otvaraju i duhovi mogu da tokom tih petnaest dana posete ovaj svet. Na oltare se prinosi hrana kako bi se olakšale muke ovih duhova i oni umilostivili. Petnaestog dana Ulambane, ili praznika mrtvih, ljudi posećuju groblja kako bi odneli ponude umrlim precima. Mnogi theravadini iz Kambodže, Laosa i Tajlanda takođe obeležavaju ovaj praznik.
Asocijacija World Fellowship of Buddhists nastoji da budiste svih tradicija ujedini u slavljenju Vesaka na dan punog Meseca u maju.
|
|
|
|
|
|