Vitak je i velik pas. Nije čistog kvadratičnog oblika. Ima dobro uglovane udove. Brz je i pokretan pas, bolji je trkač nego mišićast junak. Glava je duga, čeoni dio lubanje ravan, uši imaju oblik slova V, visoko su postavljen i nagnute napred. Pogled tamnih očiju je ispod kratkih obrvi vatren i bistar.Telo je srednje dugo, leđa su snažna, a na leđima je malo izbočen. Rep je kupiran na tri četvrtine dužine i nošen je uspravno. Pokrovna dlaka je tvrda, oštra i duga, poddlaka je fina, meka i kratka. Boja: crvena, crveno-pšenična ili kukuruzno žuta. Njuška je crna. Visina 46 cm, telesna težina - 12 kg.U Irskoj, njihovoj domovini, nazivaju ih"devils" i stvarno su đavolji momci. U prošlosti su bili kućni čuvari i lovci na štakore i druge glodavce. Britanska vojska ih je u prvom svjetskom ratu koristila kao kurire (1918. godine jedan je irski terijer dobio državno odličje). Kasnije su postali više porodični nego lovački psi,iako se još uvijek koriste u lovu. Nemiran temperament je postao nešto smireniji i danas je irski terijer prilagođen pas koji može živeti i u gradu. Važno je samo da stan bude nešto veći, jer bi se inače mogao osećati ograničeno. Prema drugim psima nije uvek prijateljski raspoložen.Ako ga dosledno odgajamo, onda je prijatan porodični član koji voli decu (izuzeci potvrđuju pravilo), ali nikad ne zaboravlja nepravdu. Neverojatno je hrabar i neosetljiv. Četiri puta godišnje mu treba kratiti dlaku. Otporan je na bolesti i doživi visoku starost. Rado se igra i potrebno mu je puno kretanja.