penjališta

Penjališta su mesta na kojima se nalazi više smerova. Veća penjališta mogu imati i po više stotina smerova. Ovakva mesta mogu postati pravi penjački centri. To je veoma pogodno za razvoj sporta, međutim, ne sme se izgubiti iz vida negativan uticaj koji povećano prisustvo ljudi neizbežno ima na očuvanje prirodne sredine. Deo penjačke etike sadrži i dobro poznato pravilo da se prirodna sredina mora ostaviti bar u onakvom stanju u kakvom je zatečena (ako ne i u boljem). Vode se mnoge polemike i oko uticaja bušenja stena i ostavljanja tragova magnezijuma na hvatištima.

Ipak, sidrišta i klinovi su veoma mali predmeti i njihov uticaj na okolinu je minimalan. Često se primenjuje i bojenje ovih metalnih delova u boju stene, tako da se ne umanjuje lepota predela za ostale ljubitelje prirode. Upotreba magnezijuma je na pojedinim penjalištima zabranjena, a često se ograničava pristup penjalištima u doba kada se lokalne vrste ptica gnezde, kako ne bi dolazilo do njihovog uznemiravanja. Zapravo, najveća opasnost za prirodnu sredinu leži u nepažljivom ponašanju ljudi - smeće se mora skupljati i ne sme se ostavljati u prirodi, treba koristiti već utvrđene staze, mora se voditi računa o rastinju...

Moralna obaveza svih penjača je da čuvaju prirodnu sredinu, kako bi oni sami, kao i ostali ljubitelji prirode, imali u čemu da uživaju i sledeći put kada dođu na isto mesto. Ekološka pitanja ćemo ostaviti za neku drugu priliku - treba samo napomenuti da je neophodno održati (već postojeći) visok nivo ekološke svesti u penjačkoj populaciji.

Što se veštačkih stena tiče, one se praktično mogu smatrati penjalištima - najčešće se na veštačkim stenama u penjačkim dvoranama i na otvorenom nalazi po više desetina smerova.