Na šumskom vidikovcu uz Bajkal, odakle se pruža veličanstven pogled na jezero , na grane drveća privezane su krpice i trake. Posetioci koji su ih zavezali jesu oni koji su poželeli da se jednog dana vrate na Bajkal. Duboko plavo jezero kao magnet privlači turiste, a Rusi iz raznih krajeva smatraju ga da za sveto more i za najveće prirodno čudo u svojoj ogromnoj zemlji. Bajkalsko jezero je simbol Rusije kao što su bele obalske stene Dovera simbol Velike Britanije, a Veliki kanjon SAD.
Smatra se da Bajkal znači ‘mnogo vode’ na jeziku naroda Kurikan, koji je ovde živeo pre 1300 godina. Jezero je duboko oko 1640 m, a u njemu se nalazi petina ukupne količine slatke vode na svetu – kolikou svim američkim jezerima zajedno.
Drevno jezero
Bajkalsko jezero najdublje je na svetu, ali je po površini koju zauyima tek na devetom mjestu. Ima oblik polumjeseca dugog 635 km, s ukupnom dužinom obale od 2000 km. Širina mu je u proseku 48 km. To je i jedno od najstarijih jezera na svetu- nastalo je pre 15-25 miliona godina posle formiranja velikog rova duž raseda u Zemljinoj kori, na mestu na kojem se Azija polako razdvaja. Rov je prvobitno bio dubok 8 ili više kilometara, ali se s vremenom u njemu nakupio mulj. Fosilni ostaci sitnih životinja koji su se nataložili u mulju ukazuju na starost jezera. Vrući izvori vode u koritu jezera i česta manja potresanja tla upućuju na neprestanu aktivnost duž linije rasedanja.
Iako se u Bajkal uliva 336 reka, iz njega ističe samo jedna- Angara. Stanovnici četrdesetak gradića uz obala nekada su iz jezera pili vodu jer je, zahvaljujući sićušnim račićima koji se iz njega hrane algama, izuzetno čista. Danas je zagadjena industrijskim otpadnim vodama. Uprkos tome, uglavnom je veoma bistra. U maju, neposredno posle otapanja leda, prozirno je do dubine od 40 m. U drugim jezerima uglavnom se ne vidi ni do polovine te dubine.
