Светска Слава И Последња Открића
Светска изложба у Чикагу
Светска изложба 1893. године у Чикагу, Светска Колумбовска изложба, је била међународна изложба на којој је по први пут цео салон издвојен само за електрична достигнућа. То је био историјски догађај јер су Тесла и Вестингхаус представили посетиоцима свој систем наизменичне струје осветљавајући целу изложбу. Приказане су Теслине флуоросцентне сијалице и сијалице са једним изводом. Тесла је објаснио принцип обртног магнетног поља и индукционог мотора изазивајући дивљење при демонстрацији обртања бакарног јајета и постављања на врх, што је представљено као Колумбово јаје. То је коришћено да се објасни и прикаже модел обртног магнетног поља и индуктивног мотора.
Према интервјуу из 1916. године Тесла је 1896. изумео једну врсту звучника који је давао квалитет за употребу у телефонима. Изум тад није патентиран нити јавно објављен док сам Тесла то није урадио годинама касније.
Рат струја
Касних 1880-их, Тесла и Томас Едисон су постали противници поводом Едисоновог покретања система дистрибуције електричне енергије на основу једносмерне струје упркос постојања ефикаснијег, Теслиног, система са наизменичном струјом. Као резултат рата струја, Томас Едисон и Џорџ Вестингхаус су замало банкротирали, па је 1897. Тесла поцепао уговор и ослободио Вестингхауса обавеза плаћања коришћења патената. Те 1897. године је Тесла радио испитивања која су водила ка постављању основа за истраживања у области космичких зрачења.
Откриће радија и бежичног преноса
Када је напунио 41 годину, поднео је свој први патент бр. 645576 из области радија. Годину дана касније америчкој војсци приказује модел радијски управљаног брода, верујући да војска може бити заинтересована за радио контролисана торпеда. Тада је он говорио о развоју "умећа телематике", врсте роботике. Радио контролисан брод је јавно приказан 1898. године на електричној изложби у Медисон Сквер Гардену. Ови уређаји су имали иновативни резонантни пријемник и низ логичких капија. Радио даљинско управљање остаје новотарија све до 1960-их. Исте године Тесла је изумео електрични упаљач или свећицу за бензинске моторе са унутрашњим сагоревањем, за шта му је признат патент 609250 под називом "Електрични упаљач за бензинске моторе".
Колорадо Спрингс
Тесла је 1899. одлучио да
се пресели и настави истраживања у Колораду Спрингсу, где је
имао довољно простора за своје експерименте са високим напонима
и високим учестаностима. По свом доласку је новинарима изјавио
да намерава да спроведе експеримент бежичне телеграфије између
Пајкс Пика (врх Стеновитих планина у Колораду) и Париза. Теслини
експерименти су убрзо постали предмет урбаних легенди. У свом
дневнику је описао експерименте који се тичу јоносфере и
земаљских таласа изазваних трансферзалним или лонгитудиналним
таласима.
Тесла је у својој лабораторији доказао да је Земља проводник и вршећи пражњења од више милиона волти производио вештачке муње дуге више десетина метара. Тесла је такође проучавао атмосферски електрицитет, проматрајући пражњења својим пријемницима. Репродукујући његове пријемнике и резонантна кола много година касније се увидео непредвидиви ниво комплексности (расподељени хеликоидни резонатор високог фактора потискивања, радиофреквентно повратно коло, кола са грубим хетеродиним ефектима и регенеративним техникама). Тврдио је чак да је измерио и постојање стојећих таласа у Земљи.
У једном моменту је устврдио да је у својој лабораторији забележио радио сигнале ванземаљског порекла. Научна заједница је одбацила његову објаву и његове податке. Он је тврдио да својим пријемницима мери извесне понављајуће сигнале који су суштински другачији од сигнала које је приметио као последица олуја и земљиног шума. Касније је детаљно наводио да су сигнали долазили у групама од једног, два, три и четири клика заједно. Тесла је касније провео део живота покушавајући да шаље сигнал на Марс.
Тесла напушта Колорадо Спрингс 7. јануара 1900., а лабораторија се руши и распродаје за исплату дуга. Међутим, експерименти у Колорадо Спрингсу су Теслу припремили за следећи пројекат, подизање постројења за бежични пренос енергије. У то време пријављује патент у области резонантних електричних осцилаторних кола.
Касније године
Тесла почиње планирање Вордклајф куле 1890. године са 150,000 $ (од којих је 51% улаже Џеј Пи Морган). Јуна 1902. је Тесла преместио лабораторију из улице Хјустон у Ворденклајф, а то је она кула која је током Првог светског рата размонтирана, док су новине то пропратиле натписима Теслин Ворденклајф је милионскa лудорија. Амерички патентни завод је 1904. године поништио претходну одлуку и доделио Гуљелму Марконију патент на радио. Од тада почиње Теслина борба за повратак радио патента.
