Стефан Првовенчани – Стефан Немањић. Српски жупан 1196-1217 и краљ 1217-1228. Син великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, и Ане. Имао је двојицу браће, старијег Вукана и млађег Раска..

После српског пораза у бици на Морави 1190. и немоћи Византије да Србији наметне неповољан мир и одрицање од територија, утврђен је брак између Стефана и Евдокије, синовице византиског цара Исака II Анђела. На Државном сабору у Дежеву 1196. Стефан Немања се одрекао престола остављајући га средњем сину Стефану. Уз помоћ угарског краља Емерика, Вукан је збацио Стефана са власти и владао Србијом 1202-1204. године. Године 1205. Стефан и Вукан су потписали споразум по ком Стефан постаје велики жупан, а Вукан удеони кнез "југозападне Србије".

Сава је крунисао Стефана и он је постао краљ 4. јануара 1217. године због чега је познат и као Стефан Првовенчани. Папска круна је представљала међународноправно признање Србије за независну државу. Наследио га је најстарији син Радослав 1228.