Краљ Артур
Мерлин
|
Гинивер
|
Ланселот
| Моргана ле Феј
|
Модред
|
Екскалибур
|
Витезови Округлог стола
| Свети Грал
Галерија
|
Квиз
Артур је
засигурно најпознатији међу велшким херојима. Био је најпопуларнији
током средњег вијека, када су доживљаји његових сљедбеника, витезова
округлог стола, импресионирали већи дио западне Европе. Међутим, само уз
одређене уступке црква је дозволила хришћанску верзију ових келтских
митова који имају тако важно мјесто у средњовјековној имагинацији. Црква
никада није у потпуности била благонаклона према причама о Гралу, или
Сангрилу, који је Јосиф из Ариматеје по вјеровању донио у Британију,
пошто су његове магијске моћи очигледно дошле од келтског колдрона,
посуде благостања и поновног рађања. Снага народног осјећања према
Артуровом миту може се видјети у немирима 1113. године који су избили у
граду Бодмину, у Корнволу зато што су француске слуге племића у посети
одбиле да прихвате Артурову бесмртност. Иако су неке од најранијих прича везаних за Артура нађене у велшким пјесмама из седмог вијека, нема сумње да је ратнички краљ припадао херојској традицији Ирске и Велса. Он се појављује у неколико Ирских сага, једна од њих описује како је отео псе фенијанског вође Фина Макула током једног од његових храбрих похода. Заиста, као ратник, ловац магичних вепрова, убица џинова, вјештица и чудовишта, и као вођа групе хероја чије авантуре су их водиле у невиђене мистерије и непревазиђена чуда, Артур је имао много заједничког са Фином Макулом. Међутим, по Монаху Ненијусу из деветог вијека, Артур је био историјски вођа који је организовао Британце против Англосаксонских освајача пошто су римске легије отишле. Ненијус је Артуру приписао дванаест побједа, али не спомиње како је умро што је мало касније записано у историји Велса, у којој се тврди да су Артур и његов крвни непријатељ Модред погинули 537. године у бици код Камлуана. Артур је био син британског краља Јутера Пендрагона и Игрејн, супруге корнволског војводе Горлоа. Био је ванбрачно дијете о коме се бринуо чаробњак Мерлин. Мерлин је већ направио за Јутера Пендрагона предивну тврђаву и ставио чувени округли сто за који је могло да сједне сто педесет витезова. Овај можда има неке везе са Јосифом из Ариматеје, ако ни због чега другог оинда зато што има посебно мјесто резервисано за Грал. Док је Јосиф из Ариматеје био заробљен у Палестини, причало се да га је Грал одржао у животу. Касније га је донио у Британију гдје је нестао због људских грехова. Због тога је проналажење Грала постала велика авантура Артурових витезова.
Када је Јутер
Пендрагон умро, витезови округлог стола нису знали ко треба да буде
Међутим, чак и тада, било је витезова који нису прихватали Артура за краља.
Пошто је поново
наоружан и самоувјерен, Артур је отишао и постао велики краљ. Побиједио
је Англосаксонце, помогао краљу Леоденграсу из Шкотске у рату против
Ираца и учествовао у борбама све до Рима Артур је пошао за сер Ланселотом и опколио његову тврђаву. Међутим, опсада је морала да се обустави јер је краљ добио вијест да је његов рођак сер Модред заузео Камелот, па чак и приморао Гинивер да пристане на брак, претходно проширивши вијест о краљевој смрти. Враћајући се у Британију, Артур је окупио своје витезове да се боре са побуњеницима. Прије битке било је договорено да се краљ и његов рођак сретну између двије војске да преговарају о могућем миру. Пошто нису вјеровали један другом, сваки је нареди својој војсци да нападне уколико виде да непријатељи извлаче мачеве. Када је један витез извукао мач да убије змију, избила је ужасна битка у којој су настрадали најбољи вритански витезови.
|
Мерлин
|
Гинивер
|
Ланселот
| Моргана ле Феј
|
Модред
|
Екскалибур
|
Витезови Округлог стола
| Свети Грал
Галерија
|
Квиз
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |