Судбина Његошеве заоставштине

 

Његошеве ствари су пропадале и губиле се неповратно. Томе су доприносиле промене власти, ратови, ширење Цетиња, а понајвише немар, несхватање његовог значаја. Његош међутим је чувао сваки папирић, сваку ситницу. Нетрагом су нестали његова одећа, оружје, пера, дивити и чибуци. Књиге с његовим примедбама на маргинама годинама су се вукле по цетињским школама и нестајале. Од свега намештаја, од слика из његових соба, од личних ствари преживела је једна фотеља. Преживело је више његових портрета изван Црне Горе. Билијар, којим је убијао цетињску чамотињу изгорео је у хотелу на Дурмитору, кад су партизани 1942. године спалили Жабљак. Куле и оградни зидови Биљарде су порушени, а она преправљена. Брест крај Биљарде, посечен је да би се направило мјесто споменику убијеног краља Александра Карађорђевића. Топове Његошеве, одвукли су аустријски окупатори у своје ливнице. Нестали су и његови рукописи, чак и најважнији: Луча микрокозма" и Шћепан Мали". Рукопис Горског вијенца отуђен је вољом Маршала, без објаве у јавности, што се коси са међународном повељом o заштити наслеђа.