Izlozba "Van Gog i Gogen" u Amsterdamuá
SUPARNICI I PRIJATELJI


Dijelilo ih je sve osim nevjerovatne ljubavi prema slikarstvu. Postavku cini 120 djela majstora koji su moderno slikarstvo odveli novim putem.
Prijateljstvo Van Goga i Gogena bilo je burno, mozda manje nego sto su to prikazali Kirk Daglas i Entoni Kvin u Minelijevom filmu, ali dovoljno da izazove dugogodisnje interesovanje publike i strucnjaka. Izlozba "Van Gog i Gogen" postavljena u amsterdamskom muzeju Van Gog, okupila je 120 dela ova dva velika majstora koja su moderno slikarstvo odvela novim putem. Komesari izlozbe nisu se zadovoljili dvomesecnom Gogenovom posetom Van Gogu jeseni 1888. godine u Arlu, nego su otisli dalje u konfrontaciji njihovih slika.
Pazljivo odabrana dela iz mnostva drzavnih i privatnih kolekcija, dobro izlozena i osvetljena novom tehnologijom koja daje utisak dnevnog svetla, ukazuju ne samo na dva umetnicka sveta, nego i na dva razlicita temperamenta. Van Goga, bivseg svestenika, i Pola Gogena, bivseg bankara, deli sve osim neverovatne ljubavi prema slikarstvu.
Izlozba prati njihovo stvaralastvo hronoloskim redom, prikazujuci i nekoliko dela naslikanih pre njihovog prvog susreta 1887. godine, kada su jedan drugome poklonili po jednu sliku. Van Gog je dobio sliku uradenu na Martiniku, a Gogen studiju za kompoziciju suncokreta.
Do njihovog istorijskog boravka u Arlu, Gogen slika Bretanju, na severu Francuske, a njegov prijatelj na jugu upija mediteranske boje Provanse. Nasavsi se zajedno, neminovno oni pocinju da slikaju iste motive - gospoda Zinu, vlasnica njihove omiljene kafane; gospoda Rulen, postareva zena; aleja Alikamp; nocni barů Uprkos istim motivima, sve ostalo je u suprotnosti, pocevsi od tehnike, preko stila, sve do samog koncepta slikarstva. Vinsent citavim bicem ulazi u stvarnost i osecanja, dok Pol od stvarnosti uzima tek nekoliko elemenata potrebnih za njegovu poetiku.
Francuz mesa boje sa crnom i belom, a Holandanin ih upotrebljava u cistom obliku. Ipak, svaki od dvojice genija uspeva da od svog kolege pokupi nesto i tako unapredi svoje stvaralastvo. Govoreci o kubizmu cesto se ukazuje na "konopac" sacinjen od Braka i Pikasa. U slucaju Van Goga i Gogena, moze se govoriti o konopcu, ali ne alpinistickom, nego onom koji omedava ring. Radeci, oni jedan drugom okrecu leda i tako postavljaju svoja videnja jedno nasuprot drugom. Ipak, njihova saradnja je plodna, kako u tehnickom pogledu, tako i u estetskom.
Pred odlazak iz Arla, Gogen je naslikao portret Van Goga - "Slikar suncokreta" koji zasigurno spada medu njegova najuspesnija platna. Teo, Vinsentov brat, izjavio je da je to najlepsi bratovljev portret koji je ikada video. Van Gog, videvsi svoj portret bio je uznemiren i rekao je: "Jeste, to sam ja, ali u stanju ludila." Nesto kasnije, oko Bozica, Gogen napusta Arl, kada mu Vinsent preti ostricom brijaca, a potom sebi odseca deo uveta. Iz Pariza, Gogen nastavlja da se dopisuje sa prijateljem, a sto je najvaznije, neka njihova dela i posle rastanka nastavljaju da komuniciraju medusobno.
Izlozba "Van Gog i Gogen" privukla je tokom prve nedelje vise od 60.000 posetilaca.