KOSOVO - SUDBINA SRPSKOG NARODA

Ni jedan istorijski dogadjaj nije toliko pamcen i slavljen kao kosovski boj. Zasto, kad je taj boj zavrsen u stvari porazom srpske vojske?
Nece biti dovoljno ako kazemo da je taj poraz dozivljen u sudaru sa nadmocnom i dobrom organizovanom vojskom osmanlijske sile. Nece biti dovoljno ni podsetiti se da je Kosovska bitka oznacila kraj srednjovekovne drzave i da se to bolno urezalo u svest srpskog naroda. Taj bol, neprebol, trajace vekovima i u sebi ce stalno nositi seme bunta i zelje za slobodom. Zato su u nasem narodu i nastale najlepse epske pesme o kosovskom boju i njenim junacima. Narod je u vreme nastalog ropstva uz gusle opevao dogadjaje i time dao dokaz o svojoj neunistivosti.
U tim junacima narod je video sebe i snagu svoga duha koja se kasnije ovaplotila u bunama i ustancima. Snaga kosovskog mita je tolika da premoscuje stoleca i kao da neposredno vezuje Svetog Kneza Lazara i Milosa Obilica (koji je ubio cara Murata), sa Karadjordjem, Stevanom Sindjelicem i vojvodom Putnikom.
Da odjeci dopiru i do novih vremena svedoce reci jednog junaka iz nase novije price koji kaze: "Obilicu, nema vise Turaka, sada su dosli drugi i drugaciji! Okreci konja i idemo na nova bojista!"
Evo posle 610 godina Kosovo se ponovo pojavljuje kao sudbina naseg naroda. I danas, kao i onda, na polju Kosovu stradaju novi Obilici, Kosancici i Toplice Milane. Nove majke Jugovica opet zavijene u crno docekuju svoju stradalu decu i hrabro podnose preteski gubitak. Mnoge neveste i devojke ostale su da vidaju rane bolnima i stradalima, kao nekada Kosovka devojka. Zaista, Kosovo je sudbina nasa, juce, danas i sutra. I opet kao i pre sest vekova na Kosovu se opredeljuje za zemaljsko ili nebesko carstvo. Neka bi dao blagi Gospod i molitve Casnog Kneza srpskog Lazara i svih Kosovskih junaka da i nas narastaj danas odabere ono sto je Bogu ugodno, a na spasenje naseg roda i naroda.

BACK