ГЕОГРАФИЈА

 

Шпаниjа се налази у умереноj зони, између 4347'24" северне и 3600'40" jужне географске ширине, и између 700'29" источне и 536'40" западне географске дужине.

Најстарији део Шпаније, 600-800m висока висораван Мезета, грађена је од преткамбријског и палеозојског кристаличног камења и старих каменаца. На северу је окружена младим набраним Кантабријским горјем и Пиринејима (Pico de Aneto, 3404m), а на југу Андалузијским горјем или Бетијским Кордиљерима, који су грађени од мезозојских и терцијарних наслага. Андалузијско горје састоји се од неколико масива, који се пружају паралелно с обалом Средоземног мора; централни део Сијера Неваде (Sierra Nevada) с највишим врхом Шпаније (Mulhacu, 3481m). Између јужног руба Мезете односно Сијера Морене (Sierra Morene) и Андалузијског горја налази се велика Андалузијска тектонска депресија. На североисточном рубу Мезете пружа се Иберско горје, грађено од кредних и јурских наслага, а између Иберског горја, Пиринеја и Кантабријског горја депресија реке Ебро (Храгонска котлина). С висоравни Мезете издижу се планински масиви Сијера де Гата (Sierra de Gata), Сијера де Гредос (Sierra de Gredos) и Сијера де Гвадарама (Sierra de Guadarrama), који су настали раседањем у терцијару. Обала је углавном стрма и неразуђена. Добро је разуђена само обала Галиције и северозападне Шпаније са мноштвом залива карактеристичног облика.

Шпаниjа се налази у умереном поjасу, њен неуjедначен рељеф утиче на велику климатску разноврсност. Често се за климу Шпаније каже да је средоземна (медитеранска). Међутим, то је само донекле тачно јер само приобално подручје истока, југоистока и југа Шпаније има средоземну климу. По географској ширини највећи део Шпаније би требао имати средоземну климу, али неке друге природне карактеристике стварају другачије услове. На измене климе превасходно утиче виши рељеф, односно виша надморска висина, па долази и до вертикалне климатске зоналности. Уз то, планине се углавном издижу уз руб државе, односно полуострва, па су значајна препрека ширењу климатских утицаја са околних простора. Због тога средишњи део Шпаније - Мезета, има знатно другачију климу од оне која би одговарала географској ширини тог простора, односно у значајној мери је континентална. На истоку и југу Шпаније где преовлађује средоземна клима (често се наводи и као суптропска) средње месечне темературе током године крећу се од 13C до 25C, а излучи се од 350 - 500 mm падавина. За ово подручје карактеристично је дуго, топло, суво и сунчано лето, када максималне температуре достигну и 48C. Средоземна обала Шпаније има највећи број сунчаних сати у Европи. На свим приморјима зиме су угодне, а на југу и топле. Северозапад Шпаније, односно атлантска обала, која излази и на Бискајски залив, има свежију климу, па се температуре крећу од 8-20C. Са Бискајског залива према полуострву крећу се влажне масе, те се на планинским падинама излучи највише падавина, односно на овом простору 900-2000 mm. Због благе океанске климе и доста падавина, читаво подручје је под релативно бујном и зеленом вегетацијом, па се ова регија често назива и Зелена обала (Costa Verde). Унутрашњу Шпанију, са континенталном климом карактеришу средње месечне температуре од 3-23C, мада током зиме температуре често буду негативне. У овој регији просечно годишнје излучи се испод 500mm падавина, а на неким секторима и испод 300. Источни обод ове регије поприма неке карактеристике медитеранске климе, док се северозападни руб приближава океанској.

 

 

<< povratak