Odrasla machka je od njuške do kraja trupa dugachka prosechno 60 cm, dok joj je rep dugachak oko 25 cm. U ramenima je visoka 30-35 cm. Machka je u proseku teška izmedju 2,5 i 7 kg, mada neke vrste, poput Mejn Kun mogu da dostignu 11,3 kg. Poznato je da su neke dostizale i težinu od 23 kg usled "prežderavanja". Ovo je veoma nezdravo za machku, i trebalo bi da bude preduprecheno pravilnom ishranom i vežbanjem (igrom), što narochito važi za machke koje žive u zatvorenom.

             Kucne machke žive u proseku izmedju 14 i 20 godina, premda je najstarija poznata machka živela chak 36 godina. Domace machke žive duže ukoliko ne izlaze napolje (Chime se smanjuje rizik od povreda u borbi ili izloženost bolestima) i ako su sterilisane.

             Divlje machke koje žive u urbanoj sredini chesto žive samo dve godine ili manje. Divlje machke u kolonijama mogu živeti znatno duže. Najduži zabeleženi životni vek divlje machke je 26 godina. Rekord drži machak Mark koji je bio zašticen od strane humanitarnog britanskog društva za zaštitu machaka.

 Uši

          Trideset i dva zasebna mišica omogucavaju machki da pokrece uši nezavisno jedno od drugog. Zahvaljujuci tome machka može da se krece u jednom pravcu, a da uši pomera u drugom. Vecina machaka ima podignute uši. za razliku od pasa, spuštene uši su prava retkost. Kada je uplašena ili ljuta machka, uz frktanje i režanje, povija uši unazad. Machka ce takodje poviti uši unazad i dok se igra, ili kada je zainteresuje zvuk koji joj dolazi sa ledja.

 

 

 Metabolizam

           Machke prikupljaju snagu spavanjem više od vecine drugih životinja, narochito dok rastu. Trajanje spavanja tokom dana varira, obichno 12–16 sati, u proseku 13–14. Neke machke mogu spavati chak 20 sati u toku 24 chasa.

           Zbog njihove nocne prirode, kod machaka predveche dolazi do povecane hiperaktivnosti i želje za igrom koje neki nazivaju "vechernje ludilo", "nocno ludilo" ili "ludi chas".

            Temperament machke varira u zavisnosti od vrste i socijalnih chinilaca. Kratkodlake machke su obichno mršavije i aktivnije, dok su dugodlake deblje i manje aktivne.

          Normalna telesna temperatura machke je izmedju 38 i 39 °C. Machji puls iznosi izmedju 140 do 220 otkucaja u minutu i veoma zavisi od toga koliko je machka uzbudjena. Za machku koja se odmara normalan puls iznosi izmedju 150 i 180 otkucaja u minutu, gotovo duplo više od choveka.

 

 

 Noge

           Rašireno verovanje kaže da se machka uvek docheka na noge; to se uglavnom i dešava, ali ne uvek. Tokom pada, machka refleksno okrece svoje telo i ispravlja se koristeci svoj visoko razvijeni osecaj za balans i elastichnost. Ovo je poznato pod nazivom machji "ispravljajuci refleks". Ona se uvek ispravlja u istom pravcu, ukoliko za to ima vremena tokom pada. Pojedine vrste koje nemaju rep su izuzetak, zato što machka koristi rep za balansiranje tokom pada.

             Machke su, kao i psi, digitigradi: hodaju direktno se oslanjajuci na prste, dok kosti njihovih šapa chine manji deo vidljivog dela noge. Machke su sposobne za veoma precizan hod, jer kao i sve feline direktno osecaju da je mesto na kome se nalazi prednja šapa direktno podudarno sa mestom zadnje šape, što smanjuje šumove i vidljive tragove. Ovo takodje omogucava siguran korak po neravnim podlogama.

              Poput mnogih predatora, machke imaju uvlachljive kandže. Ovo je u stvari pogrešan naziv, jer u svom normalnom, opuštenom položaju, machke drže svoje kandže obavijene kožom i krznom oko nožnih prstiju. Ovo rade kako bi im kandže uvek bile oštre, tako što se time sprechava njihovo habanje pri kontaktu sa tlom. Machke mogu da izbace kandže na razlichitu dužinu, u zavisnosti od toga da li love, da li se brane, penju itd. Po volji mogu da izbacuju kandže na samo jednoj ili više šapa. Takodje, machke izbacuju kandže i kada hodaju po mekanim površinama (krevetu, tepihu itd.) ili kada ih chovek drži, obichno kada su njihove prednje šape u blizini chovekovih ramena.