INDUSTRIJA
Bogati izvori železne rude, drveta i
hidroenergije, veciti inženjeri i radnici, omogucili su naglu
industrijalizaciju, ranije siromašne i pretežno na poljoprivredu orijentisane
Švedske. Ovi hrabri i vredni ljudi su svojim strpljivim i napornim radom kao i
znanjem umeli da iskoriste sve ono što im je priroda pružala. Najbogatiji
resursi su crnogoricne šume, hidroenergija, rude železa, urana, i drugih
minerala. Tradicionalno, teška industrija (npr. celuloze, papira, i crna
metalurgija), ima veliko ucešce u izvozu Švedske. Na industrijske proizvode
otpada više od oko 80% ukupnog izvoza. Velike medunarodne kompanije kao što su
Erikson, ABB, Elektroluks, Volvo i Sab-Skanija, ucestvuju u sa približno 60%
zaposlenih u prizvodnji sa preko 80% izvoza industrijskih proizvoda. Na
proizvode koji se zasnivaju na nauci (npr. farmaceutska industrija), otpada oko
10% novostvorene vrednosti u proizvodnji. Industrija elektronskih i
telekomunikacionih uredaja je poslednjih godina u ogromnom usponu. Prednjaci
kompanija Erikson, sa najsavremenijom proizvodnjom sistema racunarske razmene
podataka, mobilne telefonije i laserskih programa. Kompanija ABB, koja uglavnom
proizvodi generatore i ostala postrojenja za prenos i distribuciju elektricne
energije, uredaje za automatske prozvodne linije, robotiku i opremu za savremene
elektrificirane pruge, saraduje sa oko 1.000 kompanija u oko 140 zemalja sveta.
Kompanija Gambro se dokazala u svetu proizvodnjom veoma kvalitetnih elektronskih
uredaja za potrebe medicine, kao što su dijalizatori, pejs-mejkeri, respiratori
i sl. U proizvodnji automobila i kamiona, znacajne su kompanije Volvo i
Sab-Skanija. U ovoj oblasti jedino je Japan napredovao brže od Švedske, a izvoz
je oko 86% godišnje proizvodnje ( teških kamiona, autobusa i automobila).
Avionska industrija u Švedskoj obuhvata proizvodnju vojnih i civilnih aviona. u
proizvodnji ucestvuju i ostale kompanije poput Volvoa (motori), Erikson i
Elektroluks (elektronska oprema), i kompanija Celzijus (završni radovi).
Intenzitet istraživanja i razvoja u Švedskom proizvodnom sektoru spada medu
najviše u svetu. Transportna oprema, telekomunikaciona oprema, farmaceutski
proizvodi i mašine, ucestvuju sa 85% u ukupnim troškovima za istraživanje i
razvoj u proizvodnom sektoru. Bitno je napomenuti, da je 85 % gradskog
stanovništva u odnosu na ukupan broj.
Švedskoj pripada oko 2% od ukupne svetske proizvodnje železne rude, jedan je od
najvecih izvoznika, a najveci u Evropi. U izvozu bakra, olova i cinka, ucestvuje
sa oko 1%, 3.7% i 3.3%. Oko 1% tržisne vrednosti cele industrijske proizvodnje
otpada na rudarstvo, koje zapošljava 0.5% od ukupnog broja zaposlenih. Ukupna
proizvodnja železne rude, 1998. godine, iznosila je 20.9 miliona tona, sulfidnih
ruda koje sadrže sumpor, bakar, olovo, cink, arsen, nešto manje srebra i zlata,
24 miliona tona. Oko 6 miliona tona kreca, uglavnom za industriju cementa.
Najveca nalazišta zelezne rude nalaze se nekoliko stotina kilometara severnije
od polarnog kruga (laponska tundra). Kiruna, sa okolnim brdima Luosavara i
Kirunavara, najvece je nalaziste, u kome su zalihe oko milijardu tona rude, sa
70% gvozda (nalazište je površine 16000 km²). Kiruna je središte ogromnog
nalazišta, rudarski grad, cije 3/4 stanovnika radi u rudarstvu. 1998. godine, u
ovom nalazištu iskopano je 14 miliona tona rude železa. Malmberget, takode u
Laponiji (sa proizvodnjom od 7 miliona tona 1998. godine), je drugi po velicini
rudnik železne rude u zemlji. Ruda iz ovih nalazišta transportuje se železnicom,
i izvozi preko luka Narvik (u Norveškoj) i Lulea (severni deo Švedske obale,
Botnicki zaliv, zimi zaledena). Najveci rudnik bakra Aitik, takode se nalazi u
ovoj regiji. U oblasti Skeleftea, koja se proteže od Bolidena na istoku, do
planinskog lanca na zapadu, najznacajnija su nalazišta sulfidnih ruda (Laisval,
najveci izvor olovne rude u Evropi).
Transport i komunikacije su od velikog
znacaja za Švedsku, radi velicine zemlje i razbacanosti prirodnih bogatstava i
populacije. Vekovima, dominiralo je brodarstvo, sa Štokholmom kao glavnom lukom
na Baltiku, kasnije Geteborgom, kao velikom izvoznom lukom, i nizom luka na
severu za izvoz drveta. Izgradnja mreže zeleznickih pruga (u 19. veku),
omogucila je transport ruda iz planinskih rudnika na severu.
Osnovni izvori energije u Švedskoj su nafta, hidro i nuklearna energija.
Nedostatak nafte je zamenjen energijom iz hidroelektrana i biogorivom.
Elektricna energija od 1970. uglavnom se proizvodi u nuklearnim centralama i
hidroelektranama.
Hidroenergija
Najveca postrojenja za proizvodnju hidroenergije su na 9 reka severne Švedske.
Najiskoriscenija rijeka je Luleelven, sa 15 hidrocentrala, i proizvodnjom od oko
14.1 Twh, zatim Indalselven (7.5 Twh), Ume elv (5.4 Twh) i Ongermanaelven (5.5
Twh). Vlada Švedske je u svrhu ocuvanja prirodnih lepota ogranicila i propisala
stroge uslove za daljnju izgradnju hidroelektrana, odnosno neke reke (inace sa
velikim potencijalom) potpuno zaštitila. To su najlepše reke, neregulisane, sa
prirodnim tokovima, vodopadima i brzacima, kao sto su Vindelelven, Pite elv,
Kaliks elv i Torne elv.
Nuklearna energija
Prvi Švedski nuklearni reaktor pušten je u rad 1972, a dvanaesti i poslednji
1985. godine. Svi se nalaze u južnom delu zemlje: Barsebek (dva reaktora, ukupno
1.200 Mw), Oskarshamn (tri reaktora, 2.210 Mw), Ringhals (cetiri reaktora, 3.550
Mw) i Forsmark (tri reaktora, 3.095 Mw). Ukupna godišnja proizvodnja je oko 74
Twh. Dotrajali delovi reaktora i nuklearni otpad odlaže se na lokacijama
Oskarshamn i Forsmark, u kamene pecine oko 50 m ispod površine mora. Nivo
radioaktivnosti se redovno kontroliše. Tokom 1996. godine, proizvodnja energije
korišcenjem biogoriva (uglavnom treseta, briketa smole i sl.), bila je 87 Twh.Od
energenata uvozi se nafta iz zemalja OPEC-a 25%. Od ukupnih 19 miliona tona, 70%
dolazi iz sjevernog mora, odn. Norve{ke, kao najveceg snabdevaca (13 miliona
tona). Rafinerije u Stokholmu i Geteborgu uglavnom preraduju uvezenu naftu.
Ugalj se uvozi iz 7 zemalja, od kojih je Poljska najznacajniji snabdevac (oko
35%). Ostale zemlje su SAD, Australija, Rusija, Venecuela, Kanada i Estonija.
Prirodni gas u Švedsku se uvozi iz severnog mora (Danska), oko 870 kubnih
metara, ekvivalentno 9.4 Twh. Potrošnja prirodnog gasa je oko 2% ukupne
potrošnje energije zemlje.
|
|
|
|
|
|