ЕПИСКОП НИКОЛАЈ

ПЕСМЕ ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА

Дарови светог Јована Владимира

Откуд одиш, млад делијо?
Весел одиш, весел пејеш,
ко ти даде то весеље?

Даде ми го свети Јован,
свети Јован от Елбасан,
и ти да си жив и весел.

Откуд одиш, богаташе,
весел одиш, с полни руци?
Кој ти даде полни руци?

Даде ми ги свети Јован,
свети Јован от Елбасан.
И ти да си жив и богат.

Откуд одиш, стара бако,
брго одиш како мома?
Који ти така крепост даде?

Даде ми је свети Јован,
свети Јован от Елбасан.
И ти да си жив и крепак.

Откуд одиш, аргат мори?
Кој ти зема мрак со чело,
кој ти даде лицето светло,
аман, светло како сонце?

Мрак ми с чело Светац зема
и даде ми лицето светло.
Свети Јован от Елбасан.
И ти да си жив и весел!
 

Услиши нас, Боже наш

Услиши нас, Боже наш,
Кад ти вапијемо;
Помилуј нас, Оче наш,
Када уздишемо!

Ти си светлост истине,
Осветли нас истином;
Пошаљи милост с висине,
Испуни нас милином!

Да би смело ходили
Путем Христа, Сина твог
С анђелима славили
тебе вечног Оца свог.

 

Све је твоје, Боже

Твоје је небо и земља Твоја,
Сунце и месец, звезде без броја,
Твари што стоје, плове и лете,
Анђели свети и душе свете;
Створења сва су Твоја својина,
Небо и земља Божја градина.
И ми смо Твоји, кандила мала,
Рука нас Твоја, Боже, саздала.

Рука нас Твоја, Боже, саздала,
Огња Твог искра у нас је пала,
У нас је пала и засјала,
Зажегла наша кандила мала.
О Творче вечни, дух нам рашири,
Духом га Твојим Светим распири.
Кад си нам Отац и кад смо Твоји,
Имена Твога да смо достојни.

 

За угашена огњишта

Испуни земљу моју животом,
очисти срце моје од змија,
разагнај таму из мога ума,
напуни га свјетлошћу Неба.

Ти што кротиш огањ и вјетар,
и од бјесова правиш слуге,
укроти ову гордост моју,
и учини ме слугом Твојим.

За све ружне помисли,
за угашена огњишта,
за све мрачне умове,
кајем се и плачем.

 

Гора висока

Уздигла се гора чарна,
гора висока,
И на гори кула бела,
кула пламена.
Ударили зли ветрови
гору високу,
Да претуре ону гору,
гору високу.
Бучале су страшне буре
буре страхотне,
Да оборе белу кулу
кулу пламену.
Ал се гора одржала,
гора висока,
И на гори кула бела,
кула пламена.
То не била гора чарна,
гора висока,
Ни на гори кула бела,
кула пламена.
Већ то била црква Божја
с крстом победним,
С кубетима од Небеса,
с крстом Христовим.

 

Кога ћу да хвалим?

Кога ћу да хвалим
Сем Живога Бога?
Кога ћу да славим
Сем Господа мога?

У њега је светост,
У њега је сладост,
У њега је крепост,
У њега је младост,

У њега је јава,
У њега је будност,
У њега је слава
Слатка милозвучност!

Серафими близу
Око Њега стоје,
Ангели у низу
Око Њега поје.

Земља песму чује
И ехо одаје,
Но ехо тугује
Песми заостаје.

И све нови појци
На небеса стижу,
У светлој поворци
Са старим се нижу.

То су свети људи
Што помреше јуче
И свих страсти луди'
Сломише обруче.

Цела војска пева,
Пева: алилуја!
То што земља снева
Од тог небо буја.
Слава Оцу благом,
Оцу премиломе,
Слава Сину драгом
И Духу Светоме!
 

 

Света Текла

Света Текла равноапостолна,
Од девица првомученица,
Тело беше духу покорила,
Дух и тело Богу свемогућем,
Зато и њој све покорно беше:
Огањ страшни, и зверови љути,
И демони, и људски недузи
Све покорно вери и чистоти,
Све послушно светој невиности,
Невиности Христове невесте.
Није л' мајка благо превелико?
Шта је мајка с Христом поређена?
И вереник од земље саздани
Прашина је пред славом Христовом.
И богатство и земна красота -
Сан пролазни и ветар крилати.
Једна стена само вечно стоји,
Времена се ни буре не боји,
То је женик Текле мученице,
То је Христос, цар над царевима.
Света Текло, Рајем обасјана,
Помоли се Христу Спаситељу,
И нас грешне од греха да спасе.

 

Владај, Боже

Владај, Боже, ти кроз мене
И управи стопе моје:
Без промене и без смене
Нек се чују речи Твоје.

Нек се чују речи Твоје
Кроз немоћна уста моја;
Нек уз речи дела стоје,
Нек се виде дела Твоја.

Нек се виде Твоја дела
У делима руку моји'
Да би знала земља цела
Теби славу да запоји.

Да запоји, да затруби:
Гле, Син Оца како љуби!
Да затруби, да објави:
Кроз Сина се Отац слави!

 

Исток са висине

Исток нам се са висине јави
Вечну светлост свету да објави,
Вечну светлост и вечно сијање,
Вечног Бога вечно постојање.
Син се јави Оца да објави
И Дух сиђе Сина да прослави.
Триједина слатка хармонија
Људска срца љубављу загрија.
Вечни Исток вечитога дана
На истоку сунчаном заруди
Од сна људе тешкога пробуди.
Сновиђења лажна ишчезоше,
Мрачне сени у ад побегоше.
Христос дође, људе страва прође,
Христос рече, пакао утече ,
Кад пострада, сатану савлада,
У смрт паде, у живот устаде.
Гроб се стресе, кад Христос воскресе.

  

 

Молитва благом Христу

Помози нам, благи Христе,
Да нам душе буду чисте
И љубављу загрејане
А истином обасјане.

Знамо да ће обасјани,
Знамо да ће загрејани,
Знамо да ће очишћени
У рај бити уведени.

Помози нам благи Христе,
- Измичу се наши дани, -
Да би и ми могли бити
У Твој народ убројани.

 

Песма светом Сави

Господ благи збори кад по земљи ходи
О духовном пићу и о живој води:
Блажен ко је пије у овоме веку,
Реке ће од њега живе да потеку.

У српскоме роду нико знао није
Живом водом себе као ти да опије.
Зато су из тебе реке се излиле
И сву земљу српску дивно натопиле:

И милост и правда и истина света,
И нада и братство и смерна просвета,
Снажно родољубље, нежно братољубље -
То су твоје воде, све дубља од дубље.

Појио си њима живи ти рукосад,
Појио си до сад, појићеш и од сад.
Ко што Мисир нема воде изван Нила
Тако ни без тебе твоја домовина.

 

Песма светом Сави

Господ благи збори кад по земљи ходи
О духовном пићу и о живој води:
Блажен ко је пије у овоме веку,
Реке ће од њега живе да потеку.

У српскоме роду нико знао није
Живом водом себе као ти да опије.
Зато су из тебе реке се излиле
И сву земљу српску дивно натопиле:

И милост и правда и истина света,
И нада и братство и смерна просвета,
Снажно родољубље, нежно братољубље -
То су твоје воде, све дубља од дубље.

Појио си њима живи ти рукосад,
Појио си до сад, појићеш и од сад.
Ко што Мисир нема воде изван Нила
Тако ни без тебе твоја домовина.

НАЗАД НА ПОЧЕТНУ СТРАНИЦУ