 |
Znamenitosti
|
|
KATEDRALA NOTRE DAME
Još od vremena kada su se u PARIS naselili, na istočnoj strani ostrva
(Gradsko ostrvo-ILE DE LA CITE) nalazila se crkva, a na zapadnoj kraljevska
palata. Danas su to NOTRE DAME i PALAS DE JUSTICE.
Notr Dam je najposećenija katedrala u Francuskoj. "Teška kao slon, a laka kao
leptir" (Anatole France).Radovi su započeli 1163 god., gotski stil, izuzetno
proporcionalna. Fasada je vertikalno podeljena stubovima na tri dela, a
horizontalno galerijama takođe na tri dela. Ima tri portala, iznad njih galerija
kraljeva sa 28 statua, rozeta prečnika 10m sa vitražima iz XIII veka. Dve
nedovršene kule sa prozorima visokim 16m.
|
AJFELOVA KULA
Simbol Pariza, ljudske genijalnosti i kreativnosti. Kulu je podigao francuski
inženjer Gistav Ajfer sa namerom da od toga načini najveći događaj velike
svetske izložbe u Parizu. Završena je za dve godine, 31.03.1889. god. Visoka
320,75m, teška 9700t, I sprat: 57m, II sprat: 115m, III sprat: 274m. Do vrha
vode 1792 stepenice. Vidljivost sa vrha oko 70km. Oscilira 12cm. Visina varira
15cm, zavisno od temperature. 16000 posetilaca dnevno. Parčadi gvožđa 18038 i
farba se svake 7. godine, a za to se utroši 40t farbe
 |
KOMPLEKS INVALIDI
Stil: Francuski klasicizam.
Građen po odluci Louis XIV, namenjen ratnim invalidima. Danas u crkvi počiva
Napoleon I u sarkofagu od crvenog porfira na zelenom granitnom postolju. Okružen
je sa 12 statua koje personifikuju pobedničke carske pohode. Pozlaćena kupola
visoka 107m. U okviru kompleksa se nalazi veoma bogat vojni muzej.
 |
MONMARTR
Brdo iznad Pariza. Postaje popularno tokom XIX veka, kada mnogi Parižani tu
dolaze u potrazi za seoskom atmosferom sa vinogradima i mlinovima. Postoji
Gornji Monmartr, koji je početkom XX veka bio stecište umetnika (RENOIR,
PICASSO, APPOLINAIRE). Trg TERTR (PLACE DU TERTRE), stari seoski trg, centar
umetničkog Monmartra. Na vrhu brežuljka sagrađena je 1910. god. bazilika sv.
Srce (BASILIQUE DU SACRE COEUR). Ogromna bela crkva, zvonik visok 84m, zvono
teško 18t. Unutrašnjost dekorisana mozaicima površine 500m2. Donji Monmartr
poznat po burnom noćnom životu, MOULIN ROUGE, centar francuskog CANCAN-a.
 |
JELISEJSKA POLJA
U XIX veku postaju popularno mesto sastanaka. Grade se brojne privatne palate
koje su posle I sv. rata zamenjene luksuznim prodavnicama, restoranima,
poslovnim prostorima. Avenija je široka 70m i "najlepša na svetu".
 |
LUVR
Stil: Francuski klasicizam.
Palata Luvr započeta krajem XII veka. Mnogi vladari su je tokom narednih vekova
dograđivali i menjali. Bila je dvor, a krajem XVII veka je zamenjuje Versaj dok
se Luvr pretvara u muzej. Vrlo bogate muzejske kolekcije podeljene su na 6
odeljaka: egipatski, orijentalni, grčki i rimski antikviteti, slike, skulpture,
umetnički predmeti.
 |
OPERA
Sagrađena 1860. god. Usklađujući različite stilove i materijale stvoren je novi
stil: NAPOLEON III.Najraskošnija i najoriginalnija građevina XIX veka.
 |
SVETA KAPELA
Sagrađena je 1248. god. po naredbi kralja SAINT LOUIS. Povezana je sa njegovim
sobama u Palati pravde(PALAIS DE JUSTICE). Vrhunac gotske arhitekture. Donja
kapela, visoka 7m bila je dostupna svim vernicima. Gornja, kraljevska kapela je
jedinstvena u svetu zbog prekrasnih vitraža čija je površina 618m2.
 |
TRIJUMFALNA KAPIJA
Gradi je Napoleon I u čast svoje velike armije. Visoka je 50m, široka 45m.
Ukrašena je statuama od kojih je najpoznatija Marseljeza. Nalazi se na trgu
Zvezda (ETOILE). Okružuje je 12 velikih avenija i 12 palata.
 |
PALATA PRAVDE
Još od vremena kada su se PARISII naselili, na istočnoj strani ostrva
(Gradsko ostrvo-ILE DE LA CITE) nalazila se crkva, a na zapadnoj kraljevska
palata. Danas su to NOTRE DAME i PALAS DE JUSTICE
 |
PANTEON
Sagrađen u XVIII veku, spoj gotske lakoće i grčke raskoši i lepote. Peristil
sa 22 korintska stuba, kupola teška 10.000t. 1885. god. u Panteon su preneti
ostaci Victor Hugo-a i ispisano je na fasadi: "Velikim ljudima, zahvalna
otadžbina". U Panteonu počivaju: MIRABEAU, MARAT, VOLTAIRE, ROUSSEAU, HUGO,
ZOLA, JAURES, GAMBETA, MOULIN, CASSIN, MARLAUX.
 |
VERSAJ
Veliki dvorac francuskog kralja Luja XIV, nedaleko od Pariza. Otac Luja XIV,
Luj XIII je na mestu današnjeg dvorca prvo sagradio paviljone u kojima je
boravio za vreme lova. Luj XIV odlučuje da tu sagradi dvorac ogromnih dimezija.
Na starom dvoru, prvo su dograđena dva niza soba za kralja i kraljicu, a zatim i
znamenita dvorana ogledala. Potom je u središtu palate formiran veliki trg za
održavanje svečanosti, smotri i parada dok su oko palate podignuti čuveni,
geometrijski pravilni i simetrični, versajski parkovi i raskošne aleje i
fontane. Ka trgu dvorca vode tri velike gradske ulice. Kralj Luj XIV je prema
istorijskim predanjima tražio od svojih arhitekata da celu kompoziciju njegovog
raskošnog dvorca postave tako da centar cele kompozicije i svih puteva koji vode
u Versaj bude njegova spavaća soba i u njoj njegov krevet. 1682. god. u dvor se
useljava on sa još 10.000 osoba. Versaj su podigli trojica velikih francuskih
graditelja tog vremena - Le Vo, Le Notri i Arduen Manasr. Raskoš ovog dvorca je
u potpunom skladu sa uzdizanjem sopstvene veličine ličnosti ovog nadmenog
francuskog kralja za koga su vezane dve poznate izreke: "Država, to sam ja" i
"Posle mene potop". U XVIII veku dvorac je pretvoren u muzej.
 |
 |
 |
 |
 |
 |