Prvi razred
osnovne škole je učio u rodnom Smiljanu. Otac Milutin rukopoložen je za protu u
Gospicu, pa se porodica seli u ovo mesto 1862. godine. Preostala tri razreda
osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju Nikola pohađa u Gospiću. Na
kraju trećeg razreda, 1870. godine, teško se razboleo. S jeseni odlazi u Rakovac
kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula
1873. godine u grupi od svega sedam učenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz
nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature
vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U
tim okolnostima izmolio je očevo obećanje da ga umesto na bogosloviju upiše na
studije tehnike.Pošto je ozdravio otac ga šalje ujaku, proti Tomi Mandiću, u Tomingaj kod Gračca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga očekuju. Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina.
Spava veoma malo - svega četiri sata dnevno - i sve slobodno vreme provodi u učenju. Ispite polaže sa najvišim ocenama. Još tada ga je zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje. Čita sve što mu dođe pod ruku (100 tomova Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: "Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta". Zabrinuti za njegovo zdravlje profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom.
Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromašni učenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraća slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. septembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Maribor (danas Slovenija) gde dobija posao kod nekog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kuci. Otac, uzoran čovek, nije mogao da nade opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom otac umire 30. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospičkoj realnoj gimnaziji.
Pocetkom 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji okonca studije. Tamo ne može da se upiše jer u srednjoj školi nije učio grčki. Najverovatnije je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije.
Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi. Inače, ova pojava se u psihologiji naziva "Vizuelno razmišljanje".
