Vjerovanja i legende

Vjerovanja

Iako među starosedeocima američkog kontinenta postoje ogromne razlike u pogledu jezika, porekla, načina života i pogleda na svet, ipak se mogu pronaći neke crte zajedničke svim plemenima.
Na prvom mestu to je verovanje u jedno biće koje različita plemena nazivaju različitim nazivima: veliki duh, sveti duh, manitu, mistična sila, itd.
Takođe je kod svih indijanskih plemena veoma izraženo poštovanje prirode i verovanje u prirodnu mudrost i sudbinsku uslovljenost prirodom, kao i dubinsku povezanost čoveka i prirode. Kukuruz i bizoni su bili izuzetno značajni za Indijance i nije čudno da ih nalazimo u mnogim pričama koje se pripovedaju u plemenima Severne Amerike i obe, na razlicite nacine, naglašavaju vodu i rast biljaka kao glavnu brigu pustinjskih Indijanaca.

Indijanske legende

Legenda iz naroda Dakota
Priča pripoveda o dva čoveka koji su bili u lovu, kad u daljini primete kako im se nešto neobično približava..kad se lik približio, ugledaše prekrasnu ženu odevenu u belu jelensku kožu i noseći zamotuljak na ledjima. Bila je toliko privlačna da je jedan od ljudi poželi obljubiti, ali, kad joj se približio, zastre ga magla...kad se digla, mladić je postao kostur, jer su ga posve izjele strašne zmije. Tad reče drugom čovjeku da se vrati u logor i priredi veliki šator za njen prijem.
Lovac se vrati i poglavica naredi da se pripremi veliki šator. Svi koji su se okupili behu odeveni u nalepše ruho. Udje žena i uze pripovedati, govoreći: "Došla sam s Neba da poučim Dakote kako da žive i kakva će im biti budućnost....dajem vam ovu lulu. Čuvajte je zauvek."
Takodje im je dala smotuljak sa četiri zrna kukuruza s rečima: "Ja sam bivo, velika bela bivolica...proliću svoje mleko širom zemlje, kako bi ljudi mogli živeti."
Podučila je ljude upotrebi lule, i odredila simboliku  za četiri vetrova ili strana sveta; crveno za sever, žuto za istok, belo za jug i crno za zapad. Podučila ih je sedam svetih svečanostima pomoću kojih će produžiti život. Zatim je otišla i nestala, preobrazivši se u crvenkasto-smedju bizonovu kožu. Lula od kože belog bivola čuva se i poštuje i do danas kao plemenska zaštita Dakota, i predmet je hodočasća za članove plemena.

Legenda iz plemena Maya
U Palenqueu, nalazi se svetište posvećeno kukuruzu, tvari od koje su, prema učenju Maya, sačinjeni ljudi ovoga svetskog razdoblja....u istoriji američke poljoprivrede kukuruz zauzima poseban položaj. Izazivao je (i izaziva i dan-danas) divljenje zbog svoga postupnoga rasta...
"Nauka o kukuruzu" u Maya u mnogom je smislu oblikovao njihov život i nije se samo odnosio na uzgoj kukuruza. Manuskripti podrobno opisuju razvoj kukuruzne letine, kao i žrtve koje mu valja prinositi na svakom stupnju razvoja. Jedan od glavnih razloga zbog kojeg su Maye strancima pružale otpor bilo je očuvanje tradicionalne privrede u kojoj glavno značenje ima kukuruz. Čak i danas u Yucatanu seljaci raspravljaju o ispravnosti žrtvovanja kukuruza za pravljenje šećera, sto je usev koji donosi gotovinu, na nacin koji nas podseća na mit o stvaranju čoveka iz kukuruza.
Kao i u predaji Maya, kukuruz se u toltečkim zapisima javlja u ljudskom liku i bog kukuruz Cinteotl prikazuju istovremeno kao biljka i kao čovjek....