JUPITER

Jupiter

Polarna svetlost na na Jupiteru

Velika Crvena Pega

Pad komete Sumaher-Levi 9

U rimskoj mitologiji Jupiter je bio kralj svih bogova. Planeta Jupiter zaslužuje taj epitet jer je po svojoj veličini ogromana planeta, duplo veća od svih ostalih planeta zajedno. Istog je sastava kao i Sunce (90% vodonika i 10% helijum) pa je Jupiter mogao postati zvezda ali mu nedostaje odgovarajuća masa. Da je desetak puta masivniji, naš planetarni sistem bi imao dva sunca. Sjaj Jupitera na našem nebu nadjačava jedino sjaj Venere, naravno ne računajuci Mesec i Sunce. Pošto je vrlo sjajan za njegovo posmatranje je dovoljan i manji teleskop a ponekad i dvogled. Vrlo lako se vide Jupiterovi sateliti koji svakodnevno menjaju svoj položaj.

Jupiter nema čvrstu površinu pa je bilo težei izmeriti njegovu rotaciju. Vizualnim posmatranjima i posebnim merenjima specificnih spektralnih linija dobijamo zapanjujuće rezultate. Jednom oko svoje ose, područje oko ekvatora, se obrne za svega 9 h 50 m 30 s. Idući od ekvatora ka polovima brzina rotacije se smanjuje na 9h 55 m 41 s. Takva rotacija je normalna za sva tečna (fluidna) tela kao i za Jupiter.

Planeta Jupiter je poznat po šarenom izgledu sa velikim brojem različitih pega. Najpoznatija je Velika Crvena Pega (slika desno) koju je prvi ugledao italijanski naučnik Robert Hooke sredinom sedamnaestog veka, tako da možemo sa sigurnošću reći da ona postoji više od 300 godina. Sa sigurnošću se može reći da predstavlja uragan ogromnih razmera.Velika Crvena Pega je toliko velika da se u nju mogu smestiti dve Zemlje. Njene dimenzije su 25.000 km sa 15.000 km.

Pažnju široke javnosti Jupiter je ponovo privukao 1994. kada je ceo svet posmatrao pad komete Shoemaker-Levy 9 (slika desno). Pre nego što će pasti na Jupiter kometa se rasapla veliki broj komada. Prilikom udara na površini Jupitera su nastale vrlo velike eksplozije veličine Zemlje.

Jupiterova armosfera je dosta složena: oblaci Jupitera su verovatno manje od 200 km debljine. Temperatura i gustina atmosfere Jupitera raste sa porastom dubine ispod omota oblaka. Atmosfera Jupitera postaje sve gušca i gušca, zbog pritiska slojeva koji naležu jedan na drugi. Na dubini od par hiljada kilometara, gas pravi postepene prelaze u tečno stanje. Na dubini od oko 20 000 km, pritisak je oko 3 miliona puta jači od atmosferskog pritiska na Zemlji. Pod ovim uslovima, vreo tečni vodonik je toliko kompresovan da on prolazi kroz još jedan prelaz, ovaj put u "metalno" stanje. Njegove osobine su umnogome slične tečnom metalu.

Od naročite važnosti za magnetno polje Jupitera, ovaj metalni vodonik je odličan provodnik elektriciteta. Na kraju postoji malo gusto jezgro u njegovom centru, koje možda sadrži masu od oko 15 Zemljinih masa. Sastav jezgra tačnije nije poznat, ali naučnici veruju da se sastoji od težih i gušćih materijala. Zbog ogromnog pritiska u centru Jupitera (približno 50 miliona puta jače nego na površini Zemlje) jezgro mora biti sastavljeno od materijala ogromne gustine (možda čak dva i po puta veće gustine od jezgra Zemlje). Jezgro verovatno nije veće od 20 000 km u precniku sa centralnom temperaturom oko 40.000 K.

Jupiterovi sateliti
Ganimed	Kalisto	Io	Evropa

Jupiter je veki izvor elektromagnetnog zračenaj i okružen je širokim pojasem energetskih naelektrisanih čestica, uglavnom protonima i elektronima. Ovo zračenje je nekoliko hiljada puta intezivnije od zračenja nastalog iz magnetnog polja Zemlje, i predstavlja ozbiljnu potencijalnu opasnost za kosmičke brodove (elektronska oprema i još osetljivija ljudska tela). Znači Jupiterova okolina je jako negostuljubiva. Kao i sve planete koje imaju magnetno polje i kod Jupitera se može videti vizuelna pojava "polarna svetlost" (slika gore).

Otkriće Jupiterovih satelita spada u red velikih astronomskih otkrića. Prvi koji je teleskopom video četiri velika Jupiterova satelita je slavni astronom Galileo Galilej. Bilo je to 7. januara 1610. godine. Krećući se od Jupitera imena satelita su Io, Evropa, Ganimed i Kalisto. Zajednički naziv im je Galilejevi sateliti. Osim ova četiri satelita do sad je otkriveno oko 60 prirodnih satelita koje poseduje planeta Jupiter.