MARS

Od svih planeta Mars je oduvek najviše podsticao maštu sanjara. Početkom ovog veka astronom Persival Lovel podigao je posebnu opservatoriju za proučavanje te planete. Skjapareli je, ranije proučavajući površinu Marsa, uočio pruge po površini koje je nazvao kanalima, a Lovel je bio ubeđen da ih je nainila napredna marsovska civilizacija da bi navodnjavala pustinje vodom iz Marsovih polarnih kapa. Takođe je verovao da do sezonskih promena boje tamnih područja dolazi zbog bujanja i gašenja vegetacije. Međutim posle misije "Marinera-9", postalo je jasno da nema kanala na Marsu a da tamne oblasti nisu vegetacija već oblasti odakle je svetla površinska površina oduvana sezonskim vetrovima.

Osim Lovela mnogi naučnici smatrali su da je klima na Marsu i Veneri pogodna za život i da su ove planete naseljene razumnim bićima. Početkom ovog veka mašta je išla toliko daleko u prilog života na Marsu da u se ljudi plašili osvajanje Zemlje od strane Marsovaca. To je inspirisalo Orsona Velsa koji je 1938. izazvao svojom radio dramom pravu paniku među milione Amerikanaca koji su poverovali o iskrcavanju Marsovaca na Zemlju. Poslednji put Mars je uznemirio duhove 1976. kada je "Viking-1" poslao sliku takozvanog "Lica sa Marsa". U pitanju je konfiguracija jednog dela površine Marsa koja neodoljivo podseća na ljudsko lice. Međutim "Mars Global Surveyor" je aprila 1998. razbio još jednu ljudsku zabludu o Marsu, poslavši fotografiju visoke rezolucije iste oblasti. Pokazalo se da je to samo skup stena, grebena i brda, koji su u igri svetlosti i senke u ljudskom umu čoveka stvorili predstavu koja liči na nešto poput lica.
Sateliti  Fobos Deimos
Velika poluosa
9.377
23.436
Siderički period
0,3189
1,2624
Nagib orbite
1,08
1,79
Ekscentricitet orbite
0,015
0,0003
Dužina velike ose
13
8
Dužina male ose
9
5
Masa
10,8
1,8
Srednja gustina (kg/m3)
1900
1.750
Geometrijski albedo
0,06
0,07
Magnituda
+11,8
+12,89

Još početkom XIX veka bilo je poznato da se Mars okrene oko svoje ose za skoro tačno 24h. Još jedna podudarnost koja je vrlo slična Zemljinoj, predstavlja podatak da je Marsova osa rotacije nagnuta u odnosu na ravan orbite za oko 24°. To je skoro identično sa Zemljom pa na Marsu postoje godišnja doba slična našim. Mars kruži oko Sunca na srednjem rastojanju od 227,9 miliona km prosečnom brzinom od 24,1 km/s, po orbiti koja je nagnuta u odnosu na ekliptiku za 1,8°. Marsovska godina je duža od Zemljine i traje 687 dana zbog toga što je 1,524 puta dalji od Sunca nego Zemlja. Znajući da je prečnik Marsa upola manji od Zemljinog, a sila teže na površini planete svega 0,38 Zemljine, astronomi su još u to doba zaključili da atmosfera Marsa mora biti mnogo ređa od naše.

Spektralna istraživanja pedesetih godina pokazala su da preko 95 % Marsove atmosfere čini ugljen dioksid, a preostalih 4% popunjavaju azot, argon, kiseonik i vodena para. Bez obzira na razređenost Marsove atmosfere u njoj se često vide kondenzacioni oblaci kao i oblaci prašine. Oblaci se razvijaju kada se atmosferski ugljen dioksid kondenzuje na tlu u hladnim polarnim oblastima zimske polulopte. Na srednjim širinama u oblake se kondenzuje vodena para i oni sadrže običan led. Dakle, oblaci na Marsu mogu biti na bazi vode kao i na Zemlji ali i na bazi ugljen dioksida. Tipičan meteorolski izveštaj sa Marsa bio bi: maksimalna dnevna temperatura oko -30°C. U toku noći temperatura će opasti do -86°C. Atmosferski pritisak 7,78 milibara (što je kao na 38 km iznad Zemljine površine). Duva jugozapadni vetar brzinom oko 24 km/s.
Sastav atmosfere
Element Simbol Procenat
Ugljen dioksid CO2 95.32
Azot N2 2.7
Argon Ar 1.6
Kiseonik O2 0.13
Ugljen monoskid CO 0.07
Voda H2O 0.03
Neon Ne 0.00025
Kripton Kr 0.00003
Ksenon Xe 0.000008
Ozon O3 0.000003

Pretpostavlja se da Mars ima jezgro nešto manje od Zemljinog sastavljeno od gvožđa, okruženo silikatnim omotačem dok je tanka kora prekrivena oksidom gvožđa. Prve pokušaje istraživanja Marsa svemirskim sondama preduzeo je SSSR početkom 60-ih, ali prvi kosmički brod koji je to uspeo bio je americki "Mariner 4" koji je 1965. poslao fotografije Marsa. Četiri godine kasnije, pored Marsa su proletele dve nove letelice: "Mariner 6" i "Mariner 7". Godine 1971. "Mariner 9" je ušao u orbitu oko Marsa i kružio oko godinu dana. Misije "Vikinga 1" i "Vikinga 2" sastojale su se iz dva dela: orbitera i lendera Marsa, 1976. godine. "Viking 1" je radio tokom 4 godine, a drugi orbiter 2 godine. Zajedno su poslali vise od 55.000 fotografija. Na severnoj polulopti se nalaze dve velike oblasti ogromnih vulkana Tharisis I Elysium. Oblast Tarsis, koja doseže deset kilometara u visinu, je prostrana vulkanska visoravan,sa koje se uzdiže više vulkana. Najveći od njih zove se Olympus Mons. To je istovremeno najveći vulkan u Sunčevom sistemu. Po visini trostruko nadmašuje Himalaje, a dva i po puta je veći od Mauna Kea, najvišeg vulkana na Zemlji. Svi Marsovi vulkani su ugašeni ali u prošlosti su imali veliku ulogu u formiranju reljefa planete.

Na Marsu često nastaju peščane oluje koje zahvataju ograničene oblasti površine. Osim njih svake godine kada se Mars nalazi u tački na putanji koja je najbliža Suncu (perihel), razvijaju se snažne peščane oluje koje mogu zahvatiti celu planetu. Jedan od kratera na Marsu nosi ime Milutina Milankovica, čoveka koji je objasnio zašto i kako nastaju ledena doba. Mada se na satelitima spoljašnjih planeta vodeni led nalazi u velikim količinama, Mars je jedina planeta naravno osim Zemlje, na kojoj je u prošlosti površinom tekla voda. Ostaci starih rečnih tokova i tragovi delovanja vode jasno se vide na fotografijama. Veliki kanali dostižu dužine i od 1000 km a neki su na pojedinim mestima širi od 100 km.

Oko Marsa, božanstva rata, kruže dva satelita, Fobos - strah i Dejmos - užas. Iznenađenje je predstavljala razlika u njihovoj površinskoj strukturi. Na Fobosu se jasno vide brazde, koje su povezane sa kraterom "Stikni" čiji prečnik 8 km i dostiže trećinu prečnika satelita. Ove brazde čije su širine od 100 do 200m mogu biti posledica pada meteorita, plimskih naprezanja ili rasedanja tla. Na Dejmosu je sloj regolita znatno deblji nego na Fobosu, a krateri sa prečnikom manjim od 50 km izgleda da su pokriveni slojem prašine. Oba satelita imaju sivu boju i svetlost odbijaju poput najprostijih meteorita.

Fizički parametri
Mars
Zemlja
Mars/Zemlja
Masa (1024 kg)
0,6419
5,9742
0.107
Zapremina (1010 km3)
16.3183
108.321
0.151
Ekvatorski poluprečnik (km)
3.397
6.378,1
0.533
Polarni poluprecnik (km)
3.375
6.356,8
0.531
Poluprečnik jezgra (km)
1.700
3.485
0.488
Spljoštenost
0,00648
0,00335
1.93
Srednja gustina (kg/m3)
3.933
5.520
0.713
Površinska gravitacija (m/s2)
3,69
9,78
0.377
Prva kosmička brzina  (km/s)
5,03
11,19
0.450
Albedo
0,16
0,385
0.416
Geometrijski albedo 
0,15
0,367
0.409
Magnituda maksimalna
-2,8
-
-