NEPTUN

 

Zeleno-plava planeta Neptun nazvana po bogu mora starih Rimljana. Neptun je otkriven sasvim slučajno. Naime otkriveno je da nekko telo svojom gravitacijom "ometa" kretanje Urana. Uran je ubrzavao i usporavao svoje kretanje na neobjašnjiv način ne pokoravajući se ustanovljenim zakonitostima. Jedino objašnjenje ove pojave bilo je da se iza Urana nalazi još jedna masivna planeta koja utiče na njegovo kretanje.

Astronom Johan Galeu je 23. septembra 1846. godine pronašao zagonetnu planetu. Interesantno je da je i Galileo Galilej posmatrao Neptun još 1612. godine, odnosno 234 godine pre njegovog zvaničnog otkrića. Svaki korisnik računara i najprostijeg programa za astronomiju mogu postaviti simulaciju neba tog 27. i 28. decembra 1612. i 27. i 28. januara 1613. godine kada je Galilej posmatrao nebo. Vrlo jasno se vidi Neptun. Mada je imao izuzetnu sposobnost da zapaža nova nebeska tela, Galilej nije otkrio planetarni karakter ovog zvezdolikog oblika.

Neptun pripada grupi džinovskih planeta i po građi je sličan Uranu. Ima kameno jezgro prečnika 16.000 km koje je okruženo slojem leda debljine 8.000 km, a sve to potopljeno je u okean molekularnog vodonika. Slično Jupiteru i Saturnu, i Neptun ima "Veliku tamnu mrlju", uragan veličine Zemlje. Zapremina planete je 58 puta veća od Zemljine, dok je masa samo 17,3 puta veća. Iz toga sledi da je srednja gustina planete samo 1670 kg/m3.

Prečnik planete je pouzdano određen kada je 7. aprila 1967. godine Neptun u svome kretanju preko zvezdanog neba zaklonio lik jedne od dalekih zvezda. Ovakav događaj naziva se okultacija. Ako se izmeri tačno koliko je okultacija trajala, a postoje podaci o brzini kretanja planete, može se lako dobiti njen prečnik. Trenutno usvojena vrednost prečnika na ekvatoru je 48 600 km.

Prosečna temperatura Neptuna je -213°C to jest samo 2°C niža od one na Uranu, mada bi trebala biti za 12°C. To znači da Neptun ima unutrašnji izvor toplote koji daje otprilike isto toliko energije koliko dolazi i od Sunca. Uran takav izvor energije ne poseduje pa je za sada to nerešena enigma.

Neptunov dan traje 15 časova i 48 minuta. Neptun se nalazi na oko 30 puta većem rastojanju od Sunca nego Zemlja, a njegova godina traje 164,8 naših. Od svoga otkrića 1864. godine Neptun još nije napravio ni jedan krug oko Sunca. Neptun je poslednja planeta Sunčevog sistema.

Avgusta 1989. godine "Vojadžer 2" je prošao pored Neptuna, poslavši na Zemlju oko 9.000 snimaka planete i njenih satelita. Posle ove misije znamo da Neptun okružuju četiri prstena.

Neptunovi sateliti
Do prolaska "Vojadžera 2", bila su poznata dva Neptunova satelita Triton i Nereida. U toku misije otkriveno je jos šest novih satelita koji su dobili imena: Protea, Larisa, Galatea, Despina, Talasa i Najada. Među njima je najveća Protea koja je veća čak i od Nereide.

Najveći Neptunov satelit Triton, otkrio je Englez Viljem Lasel, 10. oktobra 1846. godine, samo 18 dana posle otkrića Neptuna. Ovaj satelit, čiji je prečnik 4.400 km, veći je od Meseca i Plutona i spada u red najvećih satelita. Oko Neptuna se kreće na srednjoj udaljenosti od 394.700 km, što je slično rastojanju izmedju Zemlje i Meseca. Za razliku od našeg Meseca Triton se oko Neptuna okrene za nešto manje od 6 dana. Njegovo obrnuto kretanje navodi na pomisao da nije nastao istovremeno sa planetom nego da je kasnije zahvaćen njegovom privlačnom silom.
Kada bi posmatrali sa Neptuna Triton video bi na nebu da je Triton 50% veći od našeg Meseca. Veći, ali ne i svetliji. Sunce je tako daleko od Neptuna da čak i kad bi ceo Triton bio prekriven ledom njegova svetlost u Neptunovoj noći bila bi 150 puta slabija od Mesečeve.

Satelit Nereidu otkrio je Džerald Kujper sto godina kasnije, 1. maja 1949. godine. Ovaj Neptunov pratilac čiji je prečnik 200 km, ima orbitu sa izuzetno velikim ekscentricitetom, kakav nema ni jedan drugi satelit u Sunčevom sistemu. Usled toga njegova udaljenost od Neptuna menja se od 140.000 do 9.500.000 km, a oko planete obiđe za 358,4 dana.

Neptun je zadnja planeta do koje je čovek došao svojim kosmičkim aparatima. "Vojadžer 2" je otkrio mnoge tajne zeleno plave planete, ali je i postavio mnoge nove zagonetke na kojima će još dugo raditi astronomi.

Razdaljina od Sunca srednja 4496,7 miliona km = 30,058 a.j.
maksimalna 4537 miliona km = 30,316 a.j.
minimalna  4456 miliona km =  29,8 a.j.
Siderički period 164,8 godina =  60 190,3 dana
Sinodički period 367,5 dana
Period rotacije 18 h 12 m
Srednja orbitalna brzina 5,43 km/s
Nagib ose 28° 48`
Nagib putanje 1° 45` 19",8
Ekscentricitet putanje 0,009
Prečnik 49 500 km
Prividni prečnik viđen sa Zemlje maksimalan 2",2
minimalan 2",0
Masa (Sunce = 1/M  ) 19 300
Gustina (voda = 1) 1,77
Masa (Zemlja=1) 177,2
Zapremina (Zemlja=1) 57
Prva kosmička brzina 23,9 km/s
Površinska gravitacija (Zemlja=1) 1,2
Srednja površinska tempetratura - 220° C
Spljoštenost 0,02
Albedo 0,35
Najveća prividna veličina (magnituda) +7,7
Prividni prečnik Sunca gledano sa Neptuna 1` 04"