URAN

 


Uran i sateliti
Uran je otkrio engleski crkveni orguljaš i astronom amater, Vilijem Heršel 13. marta 1781. godine. Ovo otkriće pronalazaču je donelo slavu i nagradu londonskog Kraljevskog drustva. Kralj Džordž III mu je dodelio doživotnu penziju od 200 funti i za njega ustanovio zvanje dvorskog astronoma čija je jedina dužnost bila da kraljevskoj porodici pokazuje nebeska tela kada mu se to zatraži. Zahvalni Hersel je predložio da se nova planeta nazove "Georgium sidus" (Džordžova zvezda) ali ovaj naziv nije bio prihvaćen i ona je dobila ime Uran na Bodeov predlog.


Ovaj dogadjaj potpuno je izmenio Heršelov život. Profesionalni muzicar, čija je najveća strast bila astronomija u kojoj je bio samouk, postao je profesionalni astronom čiji je hobi do kraja života ostala muzika. Umro je slavan i poštovan u 84. godini zivota. Interesantno je da je njegov život trajao upravo koliko i jedan obilazak oko Sunca planete koju je otkrio.

Početkom 1986. godine mreža najsjanijih antena širom sveta bila je upravljena prema jednoj tački u svemiru udaljenoj od Zemlje oko tri milijarde kilometara. Signali su počeli da pristižu 24. januara 1986. godine, veoma slabi, ali sa dragocenim sadržajem. Superkompjuter ih je "čistio" od kosmičkih šumova i pretvarao u slike. Bile su to prve fotografije koje je poslao "Vojadžer 1". Osim fotografija same planete dobijeni su snimci njegovih meseca i prstenova snimljene izbliza, sa udaljenosti od 81.500 km.

Uran je 19,2 puta dalji od Sunca nego Zemlja i po građi je sličan ostalim džinovskim planetama, Jupiteru, Saturnu i Neptunu. Malo, gvozdeno-silikatno jezgro okružuje ledeni omotač a dalje se prostiru vodonik, helijum i metan. U njega bi mogle stati 63 Zemljine kugle, dok mu je masa veća od Zemljine samo 14,5 puta. Oko Sunca se okrene za 84 godine, a oko svoje ose za nešto više od 17 časova. Ova planeta se od svih ostalih razlikuje po tome što joj se osa rotacije nalazi gotovo u vodoravnom položaju, odnosno Uran izgleda kao "čigra" koja se obrće ležeći. Pretpostavlja su da je neobični nagib Urana izazvan sudarom sa nekim telom planetarnih dimenzija, koje je možda stimulisalo i nastanak njegovih satelita. Na nebu se vidi kao objekat 6. prividne veličine i dostupan je za amaterska posmatranja.

Dok se u atmosferama Jupitera i Saturna pri posmatranju sa Zemlje jasno izdvajaju sistemi traka koji se istorijski nazivaju zone i pojasevi, Uran i Neptun ne pokazuju nikakve detalje na foto snimcima. Ipak, Uran je doneo jednu od najvećih astronomskih senzacija. Zajednicka obrada svih podataka u vezi Urana omogućila je da se zaključi postojanje sistema pristenova kao što ih ima Saturn.

Uran ima devet prstenova, a "Vojadžer 2" otkrio je i deseti. Za razliku od Saturnovih prstenova Uranovi su veoma uski i između pojedinih prsetenova nalaze se velike praznine. Ukupna širina prstenova Urana jedva dostiže 170 km dok su Saturnovi širi od 57.000 km. Prstenovi Urana su malo sjajni, oko 3 miliona puta slabije od Saturnovih. Tipična širina pojedinog prstena je svega 10 km i oni leže približno u ravni Uranovog ekvatora. Osim što su skromnih razmera u odnosu na Saturnove, oni odbijaju veoma malo Sunčeve svetlosti, tako da ih je nemoguće primetiti prilikom običnih vizuelnih ili fotografskih posmatranja. Uranovi prstenovi su sastavljeni od kamenih čestica koje odbijaju najviše 5% Sunčeve svetlosti, dok su čestice Saturnovih prstenova od leda i odbijaju oko 70% svetlosti.
 


Miranda

Ariel

Umbriel

Titanija

Oberon

Uranovi sateliti


Do nedavno se znalo za pet Uranovih satelita koji su svi do jednoga dobili imena po ličnostima iz Šekspirovih dela: Miranda, Ariel, Umbriel, Titanija i Oberon. Posle prolaska "Vojadžera" Uran ima 15 satelita. Satelit 1985 1, dobio je ime Pak, a novi Uranovi sateliti koje je otkrio "Vojadžer" nazvani su: Porcia, Džuliet, Kresida, Rozalinda, Belinda, Dezdemona, Kordelija, Ojelija i Bjanka tako da sada svi imaju imena Šekspirovih junaka. Nedavno je otkriveno jos 6 novih satelita, tako da ih sada ima ukupno 21.
 

Miranda je najmanji od ranije poznatih Uranovih satelita sa 480 km u prečniku, a osim toga njoj je "Vojadžer 2" prišao najbliže na svega 29.000 km i snimao je u toku 16 sekundi. Na snimcima se mogu razlikovati detalji veličine nekoliko stotina metara. Naučnici su na ovim fotografijama sa iznenađenjem posmatrali kanjone, doline duboke i 16 km, planine visoke i do 24 km i velike depresije. Ovako intenzivnu geološku aktivnost teško je objasniti. Problem je u tome što izuzetno jaka tektonska aktivnost podrazumeva izvor unutrašnje topolote što je teško zamisliti na telu tako malom kao Miranda. "Vojadžer 2" je snimio i četiri ostala glavna Uranova satelita ali sa mnogo veće udaljenosti.

Arijel ima dve svetle tačke sto moze da znači da ledeni mesec ima tamnu koru iz koje kada se probuši kulja beli led slično kao što na Zemlji vulkani izbacuju lavu.

Na Umbrijelu, najtamnijem od svih, vide se oblasti oštrih visoravni. Na sivosmeđoj kori Titanije takođe se vide svetle nepravilne mrlje što nagoveštava da se ovaj Uranov mesec hiljadama godina podmlađuje materijom iz sopstvene unutrašnjosti.

Nove informacije (kraj 2005. godine)
Svemirski teleskop Habl ponovo u akciji. Ovog puta pomogao je astronomima da bolje upoznaju porodicu daleke planete Uran. Do sada smo znali da Uran ima 25 satelita, ali taj broj je sad povećan na 27. I to nije sve. Pronađena su još dva prstena oko Urana. Ali idemo redom.

Tim SETI instituta, na čelu sa astronomom Markom Šovolterom (Mark Showalter) je dobio na raspolaganje određeno vreme Hablov teleskop kako bi proučili 11 prethodno već poznatih Uranovih prstenova i nekoliko njegovih meseca koji se nalaze u njima. Nisu se nadali novim otkrićima, ali upravo to se desilo. Ugledali su dva do sada nezapažena satelita. Oba su potom pronađena i na snimcima koje je načinio Vojadžer 2 još 1986. koja tada niko nije primetio. Kako kaže Šovolter, na snimku je mnogo lakše nešto pronaći kada znate šta tražite.

Dva satelita su dobila imena, kako to, kad je Uran u pitanju, tradicija nalaže, po likovima iz Šekspira. Jedan je nazvan Mab, a drugi Kupidon. Mab je kraljica koju u "Romeu i Juliji" pominje Romeov prijatelj Merkucio (Šekspir kraljicu Mab prvi uvodi u književnost. Taj lik, kako se čini, dolazi iz keltskog folklora. To je vilinska kraljica i neka vrsta more. Ona je i vilinska babica, ali ne ona vila koja pomaže pri rođenju već pri porođaju snova, tj. dece sna). Kupidon je rimski bog ljubavi koga Šekspir pominje u "Timonu Atinjaninu".

Na snimcima Habla je takođe uočen i satelit Perdita koji je otkriven još na snimcima Vojadžera 2, ali koji do sada nije bio uočen teleskopima. Perdita nosi ime po jednom liku iz Šekspirove "Zimske bajke". Sva ova tri satelita su vrlo mala. Najveći je Perdita koji ima oko 26 km u prečniku. Takođe otkrivena su i dva nova, do sada neuočena bleda prstena Urana. Novi sateliti orbitiraju u njihovoj blizini, iza do sada poznatog sistema prstenova, ali bliže planeti nego 5 najvećih satelita.

Razdaljina od Sunca srednja 2.869,6 miliona km = 19,18 a.j.
maksimalna 3.000,4 miliona km = 20,8 a.j.
minimalna  2.735 miliona km =  18,27 a.j.
Siderički period 84,01 godina =  30.684,9 dana
Sinodički period 369,7dana
Period rotacije 16,3 h
Srednja orbitalna brzina 60,80 km/s
Ekscentricitet putanje 0,047
Prečnik 51 800  km
Prividni prečnik viđen sa Zemlje maksimalan 3",7
minimalan  3",1
Masa (Sunce = 1/M  ) 22 800
Gustina (voda = 1) 1,7
Masa (Zemlja=1) 14,6
Zapremina (Zemlja=1) 67
Prva kosmička brzina 22,5 km/s
Površinska gravitacija (Zemlja=1) 1,17
Srednja površinska tempetratura -210° C
Spljoštenost 0,01 - 0,03
Albedo 0,35
Najveća prividna veličina (magnituda) +5,6

Na Oberonu se nalazi planina visoka 4 km smeštena u centar jednog kratera.